Mi čuvamo Ljubav

ili

Pišem sebi priču – sa nadstrešnicom – u koju ću moći da se odvedem kada ne mogu do mesta na kojima me čekaju. Pročitam povremeno one koje sam opremila za druge – svi su još uvek u njima –  

– složićete se da budem dobro i: kod mene 

Proći ću pored tebe i praviti se da ne vidim šta si izgubio. Ionako moraš otkriti sam. I šta ti je gubitak doneo.

s.

Gospođo! Draga gospođo. Nemojte tako! Niko vam nije kriv! Naručite još jednu kafu i nemojte vikati! Vičete, vičete. Uznemiravate prisutne. Zamislite da neko pored vas tako glasno rasprema: u bašti koju ste odabrali za odmor. Naravno da vas čuju. Žao mi je: niste dovoljno u sebi: a i ona čaša: juče naprsla: iz čistog mira: eeee.... znam, znam. Oni ne znaju, ali ja znam.

Ne znam: nekada mi se čini da je sve.

Onda otputujem

i daljina otvori još 

Još nas              

________________________________  

Reč koju volim

nisam dugo videla.

--Bio sam

--I ja

 nemojte mi samo reći

Namestim udobno pozu za naslućivanje; na koju stranu će krenuti.

mesec :: s.