Tri priče o umetnicima : : : fotografija kao zapis, kreacija, potraga i žrtva, razotkrivanje i skrivanje… Magija.

Izvor: Slobodna zona 

 : onokad imaš više haljina nego ofingera. I cipele su utesnile za trećinu broja, ali ih voliš, i malost ti dođe kao vaša tajna...

Kada si prepušten na milost i nemilost velikom broju nepotrebnih rečenica, izgovorenih od strane nepoznatih ljudi čije društvo nisi želeo, na malom prostoru.

Ili te danima opseda želja da vidiš nekoga koga ne možeš videti.

naselje, naseobina, nastamba... gumno, gonk, gnezdo... prćija, prostorija, presto... stan, svratište, sofra... ognjište, oblak. …

Postajem neosetljiv na podlogu kojom raspolažem. Potrebna mi je realnost koja neće od nas želeti da stižemo do savršenstva.. Da budemo ono što nam nije.. Nije naše, i nikada se neće ispostaviti.. da jeste. Nepotrebni napori.. (!)

1 dana će objaviti: 1 jedina, za sve i svja:

formula ljubavi.  

Pogođeni . . . nastavićemo da

volimo da

gledamo da

čitamo da

pišemo da  

živimo

priče  

Priča

Slušao ovih dana priču. Dobra. Znate

5.10.2000. 

Nisam bila na stvaranju. Ne volim barikadnu istoriju. Tačnije: u Istoriju nisam više verovala. Sedela sam kod kuće, i gledala kako se ponašaju: vernici?

Pomalo depresivna ne)radnja, priznajem. Iako ni u depresiju ne verujem: Ako želiš da budeš dobro, uvek ima načina. Uprkos (Istoriji. Uprkos verovanju da nema uvek.

Skoro da mi nije važno šta ću napisati. Slažem reči od kraja do kraja strane. Do ivice. Nema stihova. Unutra je poezija.

Skoro da mi nije blizu: što ću napisati. Sasvim sigurno: ne gledam levo-desno. Niti: ko će šta pročitati.

Sećarnice / Sitnurije / Kurcoboce / Suveniri / Za-pod-stakleno-zvono / Drangulije / Zezalice / Obeleživači / Čuvarnice / Svaštarnice / Tipovi / Postave / Ostave  

Propad u sferu zamišljenog zaborava mogao je izazvati to dugoočekivano olakšanje. Kao neminovnost na koju se nije računalo. Nedugo zatim: strah. Nelogičan. Tim više, moćan.

'Smestiće nas tamo gde nismo bili. Kako da živim u sećanju koje je promešalo mogućnosti i pobacalo ih po kolekciji trenutaka od krvi i mesa. Nalik svicima na ispucalim listovima smokve, ili svetlucajima radoviđenog, u prodoru kroz naherene senke. A da se ništa ne može preduzeti!'

Na ovom proplanku vlada putokaz, postojan koliko i vetar koji ga pomera.. Mogla sam da se skotrljam u poznato i ostanem, graditeljski raspoložena, birajući nijansu bele za strop.. ili da produžim, jasnim mislima uprkos.. ili negiram svaku prepoznatost i iskradem se u neko drugo sećanje.. Neočekivano smelo, međutim, prožeto gestovima operete: vadim peglu, beллu košulju i prstohvat crvene svile: trag postaje nešto nalik na nešto što, za mene, može biti umetnost.
Ili zaključak: ne treba nam sumnja šta se sve može učiniti od reči namotanih na ljubav prema njima. Uvek će iscrtati ono što, tim sobom, treba reći. Makadamski neravno i tačno.