Propad u sferu zamišljenog zaborava mogao je izazvati to dugoočekivano olakšanje. Kao neminovnost na koju se nije računalo. Nedugo zatim: strah. Nelogičan. Tim više, moćan.

'Smestiće nas tamo gde nismo bili. Kako da živim u sećanju koje je promešalo mogućnosti i pobacalo ih po kolekciji trenutaka od krvi i mesa. Nalik svicima na ispucalim listovima smokve, ili svetlucajima radoviđenog, u prodoru kroz naherene senke. A da se ništa ne može preduzeti!'

Na ovom proplanku vlada putokaz, postojan koliko i vetar koji ga pomera.. Mogla sam da se skotrljam u poznato i ostanem, graditeljski raspoložena, birajući nijansu bele za strop.. ili da produžim, jasnim mislima uprkos.. ili negiram svaku prepoznatost i iskradem se u neko drugo sećanje.. Neočekivano smelo, međutim, prožeto gestovima operete: vadim peglu, beллu košulju i prstohvat crvene svile: trag postaje nešto nalik na nešto što, za mene, može biti umetnost.
Ili zaključak: ne treba nam sumnja šta se sve može učiniti od reči namotanih na ljubav prema njima. Uvek će iscrtati ono što, tim sobom, treba reći. Makadamski neravno i tačno.

Šta li će, Rado Moje, ostati iza tebe, ako nastaviš da ne tragaš!?

Laki i teški komadi, i svi poslagani po-taman o-toman - - šta-ti-ja-znam -

Hvataaam! Pa-dam!

Po tragovima zatečenim - - naiđenim - - navođenim - - dodatim - datim - - da ti
dam - - proigram - otvorenih ruku - sve je u tom krugu.

koliko puta ste , slušajući , gledajući , možda i osetili – u prolazu :

vole se , ali nisu . ?

bili besni & tužni : kako to ? zar nije da :

Ljubav pobeđuje .

sve . ? 

___________________________________

21. Festival Autorskog Filma je u toku!

...koliko slova toliko imena, koliko imena toliko novih poznanstava = DOĐITE NAM! Mi smo najposebnija Porodica SLOVIĆ, (kao i svaka druga :). I volimo da učimo:

bravurogeniju

Toliko lepote na izboru Ti biraš samo svoje

Sestrin glas uveo nas je u vanredno stanje:

Dodji odmah!

Imali smo mnogo sreće i malo prilika sa ovakvim problemima. Malo iskustva. Ali i zavidno malo straha. Tog trenutka kada je problem zazvonio.

On je bio teatar.

-        Šta čekaju?

-        Mislim da odlučuju šta ih čeka!

-        Kada izađu?

-        Da. Šta su odlučili da iznesu, u šta da uđu, čega da se klone, čemu da se priklone..

.. o čemu da ovise..

.. šta da protkaju sobom..

.. šta da nagoveste..

novogodišnja

šetnja

parkom koji

noću 

sija  

poklon

Kada će? Ko bi to mogao znati. Možda kada se bude najmanje nadala. 

Do trenutka kada priča počinje pokušala