Sasvim je izvesno da će i ova jesen biti lepa. Koliko se ko potrudi. I da sam ovde već 4.! Zanimljivo mi je da mislim šta sam sve mogla da (u)radim da nisam bila -sa vama. I šta bih sve propustila da sam radila: sva-ta-druga.

Velika rečenica iz malog života jedne žene: Ovo parče omeđenog prostora: na koje sam spuštala svoje zlatnike: je mesto sigurno: da ih niko neće pogrešno pomerati: što je pomoglo da uvežbam: kako da ih slažem: na prava mesta.

Slobodna zona? Je mesto na kome možete da ih sretnete!

Potkrada se

na kori kugle

mala staza

Bez štapa korača

jedna obična
nasmejana

Potkrada se i ponavlja

Jeste. To sam ja.

Sestrin glas uveo nas je u vanredno stanje:

Dodji odmah!

Imali smo mnogo sreće i malo prilika sa ovakvim problemima. Malo iskustva. Ali i zavidno malo straha. Tog trenutka kada je problem zazvonio.

Zaljubi se u sebe.. slobodno! Prisustvovaćeš zanimljivom razvoju situacija.. poznatih i neočekivanih.. neslućenih.. naslućenih.. neverovanih...Videćeš gde se završava: plava linija.

Drugi deo: kao nesmotreni nastavak Prvog. I Uvod u Treći. Odakle zapravo počinje. Drveće tek treba da utvrdi koje ga doba godine snalazi. I da li će do kraja biti listova.

- beogradskom DR, i njegovim jutrima -

Nemam tačne podatke.

Zapisujem: kao kada sedneš da odmoriš. Sve je dobro.

Samo zapisujem.

Jutarnji susret na kapiji:

Buđenje i pokušaji sećanja. I počinjanja. Svakoga jutra treba se setiti šta je kafa, a šta med. Kako primiti mlaz vode u šake i prebaciti je na lice. Koja boja ide uz koju notu dana: koji se otvara. Kako osloviti vozača koji te ne propušta na semaforu ili pešaka koji je izleteo