Gospođo! Draga gospođo. Nemojte tako! Niko vam nije kriv! Naručite još jednu kafu i nemojte vikati! Vičete, vičete. Uznemiravate prisutne. Zamislite da neko pored vas tako glasno rasprema: u bašti koju ste odabrali za odmor. Naravno da vas čuju. Žao mi je: niste dovoljno u sebi: a i ona čaša: juče naprsla: iz čistog mira: eeee.... znam, znam. Oni ne znaju, ali ja znam.

+ Ja sam mislio na 

+ E, da 

Bitefi su uvek najavljivali kiše, i nepoznate vetrove... nove grimase teatarskih gesta, tekstove bez prepoznatljive interpunkcije i ključeva sakrivenih u neočekivane brave....

Dovodili i okupljali one koji su ih voleli, znajući ili sluteći zašto... koji su ih pakovali u za njih osmišljavane reči i pokrete. A teatru bili ogledalo sa obe strane.

Najvažnije što danas donosi, za mene, jeste vest da dolazi. Iz prošlosti, vetrom kome još nije nadenuto ime, uz mutnu i blatnjavu kišu, ali: Bitef i ove, 48. godine, dolazi.

razbrajalica

koga briga šta se broji

ne broje se oni tvoji

što potrče kad im dune

prave struju na dve strune

Pokušavajući da utvrdim ključnu reč za moju listu ovogodišnjeg izdanja FESTA, došla sam do te, tako izrabljene a nikako dojašnjene: Ljubav-i.
I evo kako pravi svoju traku od finog muslina, sa neophodnim ojačanjima od konoplje ili plastike čak, tamo gde se očekuje atak poznatih uljeza, ili proboji nepoznatih valera:

Grešni smo

O

Da

MI

Više nego što

Smemo da

Izmerimo

Postajem neosetljiv na podlogu kojom raspolažem. Potrebna mi je realnost koja neće od nas želeti da stižemo do savršenstva.. Da budemo ono što nam nije.. Nije naše, i nikada se neće ispostaviti.. da jeste. Nepotrebni napori.. (!)