ovako:

volim što sam tu.

--Bio sam

--I ja

Sasvim je izvesno da će i ova jesen biti lepa. Koliko se ko potrudi. I da sam ovde već 4.! Zanimljivo mi je da mislim šta sam sve mogla da (u)radim da nisam bila -sa vama. I šta bih sve propustila da sam radila: sva-ta-druga.

Velika rečenica iz malog života jedne žene: Ovo parče omeđenog prostora: na koje sam spuštala svoje zlatnike: je mesto sigurno: da ih niko neće pogrešno pomerati: što je pomoglo da uvežbam: kako da ih slažem: na prava mesta.

Kapljice espresso kafe. I kada mi, u sezoni gradskih bašta, redizajniraju dezen na majici. Ne veniširam.

Miris šampona u mokroj kosi.

Potraga za začinom koji će iznenaditi ukus.

U stvari sam htela da zapišem o običnom. Kako mu se sve lepše radujem.

Namestim udobno pozu za naslućivanje; na koju stranu će krenuti.

mesec :: s.

rasklapam pa gradim

svoju kuću

srednji radovi

više sama

visoki plafoni: gipsani: oni što vise: a kao da su pravi

patos – molovan

i paučina

iz pretprošlog veka

Gospođo! Draga gospođo. Nemojte tako! Niko vam nije kriv! Naručite još jednu kafu i nemojte vikati! Vičete, vičete. Uznemiravate prisutne. Zamislite da neko pored vas tako glasno rasprema: u bašti koju ste odabrali za odmor. Naravno da vas čuju. Žao mi je: niste dovoljno u sebi: a i ona čaša: juče naprsla: iz čistog mira: eeee.... znam, znam. Oni ne znaju, ali ja znam.

Pišem sebi priču – sa nadstrešnicom – u koju ću moći da se odvedem kada ne mogu do mesta na kojima me čekaju. Pročitam povremeno one koje sam opremila za druge – svi su još uvek u njima –  

– složićete se da budem dobro i: kod mene 

ti

uzu

i kamenje na alkama

u izlozima i na ljudima