*serbian and eglish version bellow

U okviru kampanje „Ljubav na ulice!“ Queeria centar u saradnji sa Centrom za integraciju mladih i Švedskim helsinškim odborom za ljudska prava, a uz podršku umetnika:

Aleksandra Maćaševa, Alise Matović, Biljane Cincarević, Billjane Rakočević i Jelene Jelače organizuje humanitarnu akciju prikupljanja sredstava za Svratište za decu sa ulice.

Zašto ova akcija?

Ulice pripadaju svima, one su nedeljive, na njima svako mora da se oseća sigurno i bezbedno. Ipak, ulicama često dominiraju nasilje i diskriminacija, iskazuje se mržnja i netrpeljivost prema određenim grupama. Možda najviše prema onima koji na ulicama žive, rade, spavaju, kojima je ulica čitav život. Deca koja žive na ulici se neredovno hrane, nemaju gde da se okupaju, nemaju nijedan dokument, zdravstvenu zaštitu, spavaju na ulicama a devojčice su posebno ugrožene.
Zahvaljujući Svratištu, profesionalcima i volonterima koji su deci na raspolaganju 24 sata dnevno, do sada je posluženo na hiljade obroka, stotine dece je moglo da se okupa, da dobije hitnu zdravstvenu negu...
Aktivisti Queeria centra veruju da je povezivanja marginalizovanih grupa, iskazivanje međusobnog poštovanja i solidarnosti, važan preduslov u kreiranju drugačijeg – boljeg i pravednijeg - društva za sve nas.

Piše: Boban Stojanović  

Od ekstremnog fašizma više me nervira površni antifašizam.
Dakle, ako smo ZAISTA antifašisti, onda smo antifašisti i ne sme biti kompromisa niti bilo koje vrste -ustezanja da o grupama prema kojima je fašizam usmeren govorimo otvoreno i da ih branimo.

Juče održani antifa skup u Novom Sadu, prošao je kako je prošao...Moglo je bolje, ali je moglo biti i gore...

Ipak, nekoliko stvari mi je zaparalo uši, mislim da su važne i da o njima treba da se polemiše!

Naime, fašizam je (nažalost) jedna od retko jasnih i čistih ideologija, najmanje se unutar njega promišlja i diskutuje. (Anti)vrednosti fašizma prihavataju se bez ikakve diskusije, dakle, ili jesi ili nisi fašista.

Ona druga, antifa strana, međutim, neprestano promišlja šta da definiše, šta da ne definiše kao fašizam, šta je lepo a šta nije reći za već regutovane fašiste, da li govorom o fašističkim tendencijama samo još više rasplinjujemo mržnju...

Ma daj, pali...

Kalendar Queeria (Kvirija) centra pod nazivom Sloboda: Freedom: 2008 predstavlja nastavak kalendara Prijatelji:Friends 2007 koji je imao zapažen uspeh. Ideja kalendara bila je povezivanje javnih ličnosti, sa grupama koje su često isključene iz javnih sfera i čiji glas teško dopire do šire zajednice, što podiže nivo odgovornosti pojedinca u društvu i uspostavlja otvaranje dijaloga. Ovde pre svega podrazumevamo one zajednice, grupe i pojedince čiji identiteti izlaze iz granica opšte prihvatljiih: osobe sa drugačijom bojom kože, sa drugačijim jezikom, političkim mišljenjem, rodnim ili vizuelnim identitetom, seksualnom orijentacijom, ili kulturom/subkulturom kojoj pripada.

U kreiranju kalendara Sloboda:Freedom: krenuli smo od ideje da pojam slobode ne podrazumeva samo odsustvo rata, već i mogućnost da ljudi van ratnog stanja žive u adekvatnim uslovima i društvenom okruženju koje ne negira, već prihvata različitosti. Jedino u društvu koje prihvata takav način razmišljanja, može doći do stvaranja trajnog mira i minimalnih šansi za nove ratove i razaranja.

GALERIJU MOŽETE POGLEDATI OVDE

Od majskog broja YellowCaba možete uživati u novoj rubrici nazvanoj „RainbowCab“, koja će informisati o gej-lezbejskim filmovima, serijama, knjigama, izložbama, festivalima, tribinama, istoriji, žurkama i aktivizmu, i koja će se truditi da čitaocima približi gej-lezbejsku subkulturu.

U majskom broju možete čitati vesti iz aktivizma, o lezbejskoj seriji „The L-word“, knjizi „Bogovi sporta“, gej himnama, queer događajima u Beogradu i queer intervju sa Lenom Bogdanović. Rainbow rubrika je stalna rubrika YellowCaba i trenutno jedini prostor u srpskim medijima (štampanim i elektronskim) koji je posvećen gej-lezbejskim temama.

U periodu od 2002. do 2004. godine na srpskim kioscima bilo je moguće naći gej magazin „Dečko“ koji je nažalost prestao sa izlaženjem i ostavio Srbiju u gej-lezbejskom medijskom mraku. I posle četiri godine Srbija i dalje nema nijedan gej magazin.

VAŽNO OBAVEŠTENJE PRE ČITANJA POSTA: POŠTOVANI DRUGARI I DRUGARICE, ZBOG OBELEŽAVANJA DRUGOG DANA ĐURĐEVDANA NIJE PRISTOJNO OSTAVLJATI KOMENTARE. MI SMO PRAVOSLAVNA DRŽAVA, IPAK! TAKO JE HTEO DRAGI BOG!

VAŠA QUEERIA

Piše: Boban Stojanović  

Komšiluk.

Komšiluk!

Komšiluk?

Ova reč često asocira na kič momente: zajednički ručak, šoljica ulja na zajam, kolektivno kuvanje ajvara, kafenisanje, „Molim te, pričuvaj mi decu dok....“, kao i „Ako poštar dođe uzmi mi račun za...“.

No, čini mi se da poslednjih godina, kada čujem to komšiluk, komšija, komšinica, asocijacije mi se kreću u rasponu od „jataci Ratka Mladića“, pa do poslednjih izliva mržnje prema deci iz beogradskog Svratišta za decu sa ulice.

Ukoliko ste dovoljno jaka individua, iz svog života možete da izbacite zločinako udruženje građana zvano Komšiluk, ali Komšiluk nikada neće Vas da izbaci iz sfere svojih interesovanja.

 

Velike su blagodeti bloga: dobiješ akreditaciju za sva četiri dana Exita, citiraju tvoje blogove u Vremenu, stigneš na naslovnu stranu Kurira, upoznaš Mikija iz VB, drugari te više poštuju, majka se ponosi tobom, komšiluk te uvažava, na slavama sediš u čelo stola, zovu te na modne revije, jure te paparaci, bivši dečko je odjednom opet zainteresovan za tebe... ali sve to je ništa u poređenju s činjenicom da je blog savršeno mesto da se pošteno iskenjaš i izbaciš sve svoje frustracije. Eh, kad bi me samo za to još i plaćali.

Pa pošto smo apsolvirali čemu blog pre svega služi, red je da ga u te svrhe i koristimo.

Današnja frustracija. Hm, loša formulacija. Frustracija koja me muči već mesecima, a koja je danas eksplodirala jeste vezana za srpski zdravstveni sistem i sistem zdravstvenog osiguranja (usko gledano, šire posmatrano država Srbija je najčešći uzrok mojih frustracija).

Drage i dragi,

Koalicija za sekularnu drzavu u okviru svojih aktivnosti zeli da sprovede anketu o informisanosti gradjana/gradjanki u vezi Srpske pravoslavne crkve i njene prakse.

U prilogu Vam dostavljamo formular ankete i molimo Vas da koristeci opciju delete ostavite onaj odgovor koji smatrate ispravnim. Takodje, u opciji Komentar dopisite eventualna pitanja, kometare, sugestije vezane za pitanje koje se nalazi iznad.

Popunjenu anketu posaljite na adresu anketawib@gmail.com najkasnije do srede 28.novembra 2007.godine.

Solidarni pozdravi,

Anketni tim Koalcije za sekularnu drzavu

Koliko god želeli da glumimo političku korektnost i da se hvalimo našom bezgraničnom tolerancijom, na kraju možemo samo da spustimo pogled, zacrvenimo se u licu i stidljivo priznamo da je veličina ipak bitna. Sećam se snimka kada su se Toma Nikolić i Boris Tadić sreli u hodniku B92 pre snimanja „Utiska nedelje“ i kada su se koškali i podbadali.

- Pobediću te.

- E nećeš.

- E ’oću.

- E vala nećeš.

Podsetili su me na dva napaljena orangutana koji mere svoje maestralne organe:

- Moj je veći.

- E nije. Moj je veći.

- Nije istina. Tvoj lenjir leže.

- E ne laže.

- Ali moj je deblji.

Veličina nam daje moć. Veličina biračkog tela ili veličina maestralnog organa. Iako veliki maestralni organi nisu funkcionalni ni praktični za održavanje, oni jednostavno vlasniku daju moć, naročito u gej svetu: „Viđu ga koliki je“. Velike grudi ženama takođe daju moć. Iako tu moć feministkinje odbacuju zbog patrijarhalne-seksističke osnove. Kako god okrenemo: „Veliki maestralni organ i gvozdena vrata otvara“.

Ima Mika Antić onu divnu pesmu o nevinoj i čistoj strasti dečaka koji se zaljubi pa izmeša rotkve i romboide, note i pramide, leptire i gradove i sportove i ručne radove, i tropsko bilje i stare Grke i proste ne zna šta će od muke !?

Koliko god voleo Plavi čuperak, nažalost, lepota konfuzije o kojoj je Mika pisao, sa odrastanjem , pretvara se u užasni košmar i haos, jer u toj konfuziji nema nikakve naznake smisla.

Svakodnevno, ogromnu, ali ogromu energiju utrošim na to da se izražavam politički korektno da ne povredim ovu ili onu manjinu, marginalizovanu grupu, da ne povredim koje ljudsko pravo, da vodim računa o rodno senzibilnom izražavanju...to je ponekad zaista represivno.