Piše: Boban Stojanović  

Ne znam kako to da vam kažem, ali - baš me boli guza za Srbe!

U nekom prethodnom blogu napisao sam da su Srbi glup narod, i dodao ili se prave da su glupi, što je odmah sutradan osvanulo na naslovnim stranama.

U ovoj zemlji je skandal kada imaš stav prema državi u kojoj živiš i njenom većinskom narodu, koji osim sado-mazo preferenci ka sebi samom voli da maklja i ostatak, posebno tzv. manjinskog življa.

No, nije mi ideja da danas pljujem, štaviše, sve ručice sklapam i Boga molim da konačno iz usta najbližeg mu naroda iskola još nešto osim NIJE, NE ZNAM I NEĆU.

Neophodno je udruženim snagama upozoriti javnost da jezik trpi u vremenu u kom živimo, izjavio je povodom pokretanja akcije "Negujmo srbski jezik", gradski sekretar za kulturu Beograda Vladan Vukosavljević.

- Školstvo nam je bilo, jeste i biće sranje, zato građane Srbije moramo da učimo srpskom jeziku preko bilborda, izjavio je gradski sekretar za kulturu Beograda Vladan Vukosavljević na konferenciji za štampu u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda o nedavno potpisanom protokolu o saradnji u cilju zaštite maternjeg jezika.

Poznate ličnosti fotografisalo se držeći Pravopis srpskog jezika, Normativnu gramatiku srpskog jezika i Rečnik srpskog jezika u izdanju Matice srpske, kao i Srpski jezički priručnik i Gramatiku srpskog jezika. Na fotografijama su ispisane i kratke poruke kojima se skreće pažnja na najčešće greške.

Treba napisati da pederi regrutuju, da pretvaraju nesluteće strejt ljude u razuzdane pederčine i da im ništa na ovom zemaljskom šaru nije sveto...

Srpska mitologija ovih dana obogaćena je novim mitskim stvorenjem. Naime, pravoverna i visoko moralna srpska javnost, do koske zgrožena i uzrujana zbog mogućnosti da se s jeseni još jedna Parada ponosa održi u prestonom gradu, prisetila se da galeriji fiktivnih i fantastičnih likova treba dodati još jedan, očito podjednako nestvaran kao što je to ideja o vinčanskim Srbima-pre-svih i granicama države koja seže (samo) do predgrađa Minhena (kao da svi ne znamo da su srpske zemlje svuda gde vikendom peva Seka).

Dežurni mitolozi, dakle, dosetili su se da postoji i dobri Srbin-peder.

Kao i svako misteriozno biće, on obitava svuda oko nas, ali ga mi po pravilu nikada ne možemo videti. Ovo poglavito zato što je dobri Srbin-peder biće koje je ograničeno na svoja četiri zida i zaista, toliko je nestvarno i neuhvatljivo da se o njemu zna samo po čuvenju, odnosno niko od dobrih, moralnih građana i građanki ne može tvrditi da mu je takva prikaza ikada prešla put (inače, oni bi ga svakako prepoznali i na odgovarajući način se obračunali s njime).

Inicijativa mladih terorista obećala je, povodom izjave predsednika Srbije Tomislava Nikolića da spomenik Slobodanu Miloševiću ne bi opstao "jer bi se verovatno samozvane demokrate služile vandalizmom", da taj spomenik u Beogradu ne bi opstao nijedan dan i da bi to bila odbrana demokratske i evropske Srbije, a ne vandalizam.

"Mi, predstavnici izgubljene generacije, rođeni devedesetih godina, u najgoroj deceniji moderne srpske istorije, obećavamo da spomenik Slobodanu Miloševiću neće opstati nijedan dan u našem gradu", navela je inicijativa u proglasu.

Dragi moji izgubljeni, koja je razlika između vas i huligana koji se služe istim metodama? Nema apsolutno nikakve. Spomenik Slobodanu Miloševiću bi bio nezapamćen skandal, ali je meni još veći skandal da oni koji zagovaraju ljudska prava javno prete da će protivzakonito rušiti po Srbiji. Da nećete možda noćom, sa fantomkama na glavi?

Snimak na kome episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda) ima seksualni odnos sa mladićima, pušten je na sednici Sinoda, tako da su i članovi crkvene vlade mogli da ocene kvalitet filma.

Kako stoji u zvaničnoj kritici Sinoda, film je vrhunskog kvaliteta, što umetničkog što tehničkog i Sinod mu daje 8 kandila od mogućih10. "U filmu se vidi da episkopu Kačavendi ne fali iskustva, kako ispred tako i iza kamere, jer pored glavne uloge episkop se potpisuje i kao režiser i kao scenarista ovog izvanrednog dela srpske kinematografije". Jedinu zamerku koju je Sinod izneo na film jeste da u pojedinim delovima filma ima repeticije, ali da ona ne narušava umetnički izraz ovog filma.

Piše: Boban Stojanović  

Text je napisan za sajt www.pescanik.net)

Ako mene pitate, 11.jula ove godine bilo je veoma sunčano i tužno. Teško da su takve konstatacije zamislive u svakodnevici, ali postoji toliko teško zamislivih stvari, poput zločina u Srebrenici, o kojima nismo nikada poveli dijalog koji je rezultirao razumnim zaključcima.
Ove godine, pomenutog 11.jula ukopano je tri stotine osam novoidentifikovanih ostataka srebreničkih žrtava. Iskopano isto toliko rupa u zemlji ispred kojih su, pod vrelim suncem Srebrenice, porodice - uglavnom majke, sestre, rođake, supruge i ćerke ubijenih - čekale tabute sa kostima. Iako ne odlazim prvi put, ipak sam prvi put sam otišao da vidim kako izgleda ukop. Na sahranama se uvek sklanjam onog trenutka kada čoveka polažu u zemlju. To je momenat za koji još uvek nisam sazreo. Seo sam negde van mezarja, preko puta iskopane jame, oko koje stoji desetak žena. Onim redom kojim tabuti dolaze, tim redom ih ukopavaju. Preostalo su još dva tabuta da bi na red došao onaj koji su one čekale. I onda, te žene, koje su do tada stajale i sedele veoma mirno, počele da pakuju stvari, da se pomeraju, da hodaju oko te rupe, kao u pozorištu, veoma koordinisano i ne smetajući jedna drugoj. To je bila neka čudna panika zbog trenutka na koji čekaju godinama. Tačnije trinaest godina. Dolazak onih koje voliš može da bude tako različit. Ta panika je bila veoma dirljiva. Kada su doneli tabut, žene su bile sasvim mirne, plakale bez ridanja, tek poneki cijuk - opet sasvim nezamisliva situacija. Pre nego što je tabut spušten u zemlju, starija žena, pretpostavljam majka, zamolila je mladiće koji su to radili, da obriše tabut od prašine. Obrisala ga je rukom, u nekoliko poteza - tabut sa kostima je tako mali. Kroz nekoliko minuta bio je prekriven zemljom.

U intervjuu za francuski list „La Dépêche du Midi", koji izlazi u Tuluzu, roditelji ubijenog Brisa Tatona izjavili su da je njihov sin bio žrtva militantnih nacionalista koji su nameravali da terorišu učesnike gej parade:

„Među 11 osoba uhapšenih posle agresije su jedan arhitekta, studenti prava, sinovi iz dobrih kuća. Prema informacijama koje smo dobili na licu mesta, reč je o militantnim nacionalistima koji su nameravali da terorišu učesnike gej parade, koja je otkazana. Ti divljaci, politički izmanipulisali od ekstremista koji se protive ulasku Srbije u Evropsku uniju, krenuli su zato u lov na drugi plen, po mogućstvu na strance", rekli su roditelji Brisa Tatona.

Danas u Beogradu počinje NATO samit, koliko god državna sekretarka Ministarstva odbrane Tanja Miščević pokušava da ga preimenuje u only vojni. Pitanje da li Srbija treba da bude članica alijanse je jedno od najbolnijih i to je sasvim razumljivo. Trenutno imamo situaciju da je javno mnjenje većinski protiv ulaska Srbije u NATO, a političari pokušavaju na sve načine da to promene i pronalaze načine kako da zaobiđu volju građana Srbije i učlane nas u alijansu. Ono što mnoge začuđuje jeste da sam veliki protivnik NATO alijanse i da Srbija bude deo iste. Moji razlozi su antimilitaristički, jer smatram da vojsku treba ukinuti.

Beograd - Danas, u ranim jutarnjim časovima na Zelenom vencu je pretučen mladić G. J. jer je nosio ljubičaste cipele.

Trojica huligana su iz čista mira napala G. J. dok je čekao autobus, oborili ga na zemlju i šutirali u predelu stomaka. Dok su ga tukli vikali su „Pederu, kakve su ti to ljubičaste cipele".

- Čekao sam prvi jutarnji autobus kada me je neko udario s leđa i oborio na zemlju. Počeli su da me šutiraju i da viču da sam peder i kakve su mi to ljubičaste cipele. Ja nisam peder, samo volim tu boju. To su moje omiljene cipele od teleće kože. Ne mogu da verujem šta mi se dogodilo. Nadam se da će policija da ih uhvati, rekao je G. J. za medije.

Današnji skandal je svakako naslovna strana Blica na kojoj su rasčerečili Gorana Jevtića. Baš sam pre neki dan uporedio Blic sa Kurirom i Informerom, gde su se pojedini pobunili protiv toga, ali danas i oni misle tako.

Svako u Srbiji protiv svakog može da podnese krivičnu prijavu, što uopšte nije vest. Eto, da me ne mrzi ja sutra mogu da podnesem krivičnu prijavu da me je urednik Blica, Veselin Simonović silovao. I kako je kod nas sve sporo, prošlo bi nekoliko godina dok bi se dokazalo da li je to istina. Naravno, u međuvremenu naši dragi mediji bi orgijali, čerečili i pozivali na linč, kao što danas čine sa Goranom Jevtićem. Silovanje se goni po službenoj dužnosti, tako da je čudno da je u pitanju privatna krivična prijava.

Ono što je mene zabrinulo jesu rasprave zašto se baš slučaj Gorana Jevtića našao na naslovnoj strani, pored mnogo senzacionalističke vesti da je Nole dobio sina Stefana!  Mnogi smatraju da je to zato što je Goran Jevtić opozicionar, koji u predstavi Gospođa ministarka kritikuje današnju vlast! To zabrinjava ako je istina, jer onda živimo u jako opasnim vremenima, jer svako ko bude kritikovao vlast može da bude razvučen na naslovnoj strani (a kritičara režima sve manje i manje, skoro da nema), ali i zabrinjava ako nije istina, jer onda mi živimo u velikoj paranoji.

Ali šta mi možemo da radimo u ovom trenutku? Možemo da potpišemo peticiju... Možemo da pozovemo na bojkot Blica... Možemo da pozovemo na bojkot proizvoda i firmi koje se u Blicu reklamiraju... Nemojte biti pasivni, učinite nešto!!!

PETICIJA