састав на тему . . .тај грешни свет

  ние даневолем да помажем људима но у догодовштини коју  вам ево измислих слаб се показах,јер шта ако се испрече субјективне слабости и објективне тешкоће што је реално питање за свакога ко верује у себе, а не сумња у друге.Елем,

( о присетима )

учестало је, како старим ,ја ,сањар и врлудан, саткан од жеља , нарави аинатне , изгорњег сеоског нам Запарложја ,да умишљам како около мене, лепезана, к'о кадгод, све облећу неке жене баш путене, а што је у тоталној дискрепанцији са пензионерском ми омлитављеној стварности. што рече г. Пекић - Треба гледати право. Јер да се хтело гледати иза себе, добили бисмо очи на потиљку , a ја се још вазда осврћем.

 (сан преиспитивати је као опипавати мрак јер никад се не зна шта ће из тог мрака искрснути)

како старим сан ме све мање оће.додуше ни ја га претерано не желим, посебно да га упамтим, кад ме здеси па да га се потом расцепканим буђењем психоделичан присећам.но однос према сну мојега +Oца био је уистину специфичан .....посебно у старијим годинама.

 cijela stvar ima smisla samo ako šutimo o onom o čemu nemamo što reći ( g. M. Jergovic)

казати да се магловити светови сексуалних фантазија полако губе из немира влажних ми полуснова у светлу умишљаја лабилне кокете и мене са пренаглашеним еротским сценама, потпуно је сувишно за ове моје наборане животне године, иако опис таковог приступа могућој блого теми јесте пријемчив читалачкој публици, бојазан имам да би пикантан речни приказ био на самој граници доброг читалачког укуса....па с'тога нећу,

састав на тему . . .музикалну

на овим страницама већ је била поменута склоност мештана села у којем одрастах ка музичком изразу а у форми слушања песама, номисе данас  помеморији сећања проврзмо Свилени.

бирташица Вера углавном је преферирала мушке вокалне солисте у рестауранту кои је држала накрај

састав натему . . . . ма једном се живи

& док се ми малтези натежемо са временским угођајима, данас ево откида трамунтана, хладна, палме хоризонталне од интензитетајој  -  очи пуне песка  и стена ,а неки,  дан шетам докон поивици моора околнога кад две се купају одзаправо, лева знана па ме зове да им се придружим ,правдам се да немам термалне купаће на себи

- ма ти дугачки можеш ибезгаћа , инсистира

(из дневничкогми циклуса - Докона размишљања)
                        мрак пада брзином светлости (г. И.Мандић)
поклоник сам ноћи...тада живнем и постајем ја за разлику од дана када сам бледуњава сенка себе исцрпљен у апоријама и еуфемизмима условљених грађевинско-теренским активностима. ноћ припада темама из ближе или даље прошлости, када се побегне у ескапизам, оде у сферу маштања, у паренезу, к'о црв (... што јабука трулија, ...            то он срећнији)

 тјст када се скрајнем од кординатнoг система свеопштег лудила окружења.

данас је малтежанима, Public Holiday - ST. PAUL'S SHIPWRECK те се  наравно и неради, јеееее, па им се потом питању ими foreigner- и придружисмо у празновању . црквена звона заглушују валетом док се процесија са статуом Светца  шета градским сокацима,

                  život je zanat koji treba marljivo učiti (Мon. Honoré de Balzac)
- само плачи, мање ћеш пишкити , тешила ме моја Mаајка научена умећем живљена,када сам одераних колена од сокачких игара, а очију пуних суза, јер се болне повреде колена хладиле па пекле кад би се предвече враћао кући, а пре тога по целе дане зујио са исписницима по Селу ,те обалом Дунава вурасмо камење око пецаљки пецароша да им рибу растеривамо....