накнадна памет је казна у свему и свуда ( г М.Вуксановић )

трајање, неминовно, доводи до спознаје откривањеа апсурда личног живљења те варљивости свакодневнице, но ипак опстаје екстатичност homo ludensa која и даље трепери у духу сваког од нас, умевши да узвитла скривене слојеве мисли и опажаја сетним исповедањем прошлости, те зебњом запитаности над будућношћу ,али и радости искушавања сопствених способности јер су једнако провокативни и евокативни.

  јер не можемо говорити о себи ако не говоримо и о другима (г М.Вуксановић)

листајући рукописну збирку континуитета моје прозе набасах на ову истиниту причицу која ме врну деценију уназад , а која потсећа на дане неизвесног исчека да брод за бежанију из Либије пристигне преко немирног медитерана до луке у Ras la Nuf-у тог марта 2011.

                    благо онима који старе а не постану стари ( прочитах негде)

у тренутно кошмарној свакодневници и лаки посао се, како то бива закомпликује, те ми се скрајне планирани отиум (она јединствена врста одмора која комбинује релаксацију читање, промишљање, наравно и умерену физичку активност ) .

( белешком кафанског доколичења)

                                зашто се небисмо шалили (г. Ф.Бегбеде)

у дане кад теренски одмарам уби ме братее седентарни начин живота за рачунаром (што посао ,што списатељска зависност) , а што је још шокантније, јавља ми се дефицит у способности разумевања оваквог начина живљења који ми је (по свему судећи) одређен наметнутом вољом корона створитеља,

(либијскими дневником од пре деценије.... листајући)

                          све ово данас ће једном бити јуче(г. Д.Караклајић)

лудило у личном окружењу се баш примило посредством транзиције, алата неопходног за такве замисли, (урече нас г. Milton ...има томе),јер сваког од нас сусрећу идиосинкратични појединци- комшије са удав темама, жељни дијалога. с'тога није лоше повремено отићи у (своје) Село да проветриш то што имаш непотребног у глави.мукање крава ,блеја оваца кукурик јутарњи петла и ето ти за муфте чудотворног лека Panakeје мелема за свe грешке здравствене.

(дневничка белешка)

                        моје памћење тежи заборављању (г. И.Мандић)
дани овог јануара, на моменте михољски, што је посве довољно да се ја ,радозналац и неуморни путник у сталној потрази за оним што је лепо, јер то се памти , докон ,из нашег Села упутим пешака у заталасану Фрушку Гору ту на дохвату, те усмерим знаном ми пејзажу искомпонованом од најразличитије  јесење флоре те зачињеном са језерцетом.....укратко,према  одмаралишту не поетичног назива....Тестера,

ушушкан у окриљу библиотечке бержере са удобним пантофлама на стопалима, јер малко је зазимило одоле ,ја, скрибоман стрпљивог нерва и отворене лирске емоције оперважених слика у времену и невремену урбаног миљеа пољуљаних нам живота, те изгубљених ослонаца у зазиву суштаства и тајне рекоказа самих , покушавам се ,ево, .......самоспознати.

 cijela stvar ima smisla samo ako šutimo o onom o čemu nemamo što reći ( g. M. Jergovic)

казати да се магловити светови сексуалних фантазија полако губе из немира влажних ми полуснова у светлу умишљаја лабилне кокете и мене са пренаглашеним еротским сценама, потпуно је сувишно за ове моје наборане животне године, иако опис таковог приступа могућој блого теми јесте пријемчив читалачкој публици, бојазан имам да би пикантан речни приказ био на самој граници доброг читалачког укуса....па с'тога нећу,

(из дневничкогми циклуса - Докона размишљања)
                        мрак пада брзином светлости (г. И.Мандић)
поклоник сам ноћи...тада живнем и постајем ја за разлику од дана када сам бледуњава сенка себе исцрпљен у апоријама и еуфемизмима условљених грађевинско-теренским активностима. ноћ припада темама из ближе или даље прошлости, када се побегне у ескапизам, оде у сферу маштања, у паренезу, к'о црв (... што јабука трулија, ...            то он срећнији)

 тјст када се скрајнем од кординатнoг система свеопштег лудила окружења.