Onomad se zatekoh pod „Gazelom“. Na mestu gde je bilo, sad vec cuveno, kartonsko naselje. Ogromne gomile djubreta, psi, macke, crknuti pacovi i strasan smrad. Znam, roditelji su me od malena ucili da je nepristojno reci za nesto da smrdi, vec da neprijatno mirise. Ali ovo je jednostavno – smrdelo. Toliko da me je teralo na povracanje. Namrgodjeni cuvari brane svaki pristup u ogradjeni prostor. Prilazi jedan crnpurast od oko 13 godina i pita jednog namrgodjenog: „Kume, jel’ mogu da udjem?“, „Ne mozes!“, „Molim te, kume, samo minut?“, „Ne moze!“, „Kume, molim te, ka’

Ovako izgleda Cvrca posle uspesnog lecenja. Svi koji su citali pricu o njoj, koju sam objavio na Biljaninom blogu, znaju o cemu se radi. Koristim se i ovom prilikom da zahvalim svima koji su pomogli novcano, savetima ili na neki drugi nacin, njenom ozdravljenju. A Cvrca vas sve pozdravlja jednim seretskim namigivanjem.