Povodom danasnjeg zvanicnog pojavljivanja u Hagu Radovana Karadzica, da ne zaboravimo, prenosim tekst Milosa, Zene u Crnom, JT

„Stvorili ste nam osećaj da smo ničiji...“

Sudbin Musić, Prijedor

 

 

Kozarac - mesto državno legalizovanih zločina ili tamo gde je zločin bio tako intiman čin

„Zovem se majka hrabrost“, „Ja sam Majka Mejra“ – kaže žena nižeg rasta sa naočalima sede kose. Napulju pljušti kiša. „Nebo se otvorilo“ – kaže jedna druga žena isto tako sede kose. „Moj sin jedinak je ubijen

Meni je bas bezveze sto  je   predsednik moje drzave otisao u Banjaluku da slavi "punoletstvo"  drzave kakva je Republika srpska. Sto je tamo sa srpskim klerom i aristokratijom pricao o pomirenju i pravdi. A gradjane svoje republike prepustio  banjaluckim medijima.   I tuzno mi je sto nece da prizna genocid u Srebrenici sa neke svoje  tacke gledista politickog i ljudskog integriteta vec kao taktiku visoke politike za priznavanje zlocina nad srpskim stanovnistvom i gradjenja medjunarodnog kredibiliteta.  Pa ta Srebrenica se nije desila njima vec nama! Svetska zajednica moze al' ne mora

vest

Na fejsbuk stranici otvorenoj povodom fizickog  napada na premijera Berluskonija  1000 upisanih posle sat vremena...bezobzira na opstu osudu italijanskih zvanicnika komentari govore o uzvracanju udarca, o uhapsenom atentatoru kao svecu. Milano je bio svojevremeno centar politickog nasilja ekstremnih grupa, vanparlamentarnih grupa. Ne ponovilo se...

  Jel' znate nesto vise o tome? Sticajem okolnosti znam coveka od malena. Moja sestricina je isla u skolu sa njegovim sinom i donosila mi u Milano knjige od takozvanog otkacenog caleta njenog skolskog druga.

Moja cerka kaze, bas si hejterka, isto mi je govorila i  majka. Ali ja tako  od kad znam za sebe. Rodjandani, nove godine, bozici, slave, svadbe, ama sve bas sve gde se ljudi ritualno okupljajau sa zadatkom da se provedu mene baca u bedak. I trebalo mi je dosta vremena da to provalim i da se na vreme sklonim da drugima ne bih upropastila vece kad sam vec sama baksuz. Uglavnom legnem

peticija za postavljanje spomen obeležija u Parku Jelena Šantić       
Pozivamo vas da podržite inicijativu za postavljanje spomen obeležja u parku Jelena Šantić (na Neimaru). Spomen obeležje bi bilo posvećeno

na srpskom, in English

Nikad nisam imala domovinu, nikad nisam imala maternji jezik, nikad nisam verovala u boga. Porasla sam kao tikva na đubretu, što bi  rekla moja majka...
   Rasla sam između zemalja, jezika, običaja. U mojim raznim školama govorila sam engleski italijanski srpski...Bavila sam se tuđim mukama kad bih pisala. Pisala sam, uživljavala se, plakala, s empatijom ptice rugalice.
   U petom razredu osnovne škole u Titovoj eri, dobila sam domaći zadatak da pišem o slavnim pobedama jugoslovenske narodne vojske. Znala sam sve o engleskim Tudorima i Stjuartima, francuskoj revoluciji i američkom građanskom ratu...ali sva ta velika zbivanja uopšte nisu pominjala komunističke pobede.
   I tada sam pitala tatu, rodom iz Hercegovine za neku kratku verziju za domaći u kojoj dobri momci pobeđuju loše.
    Moj otac mi je tada ispričao jednu strašnu priču, surovu i herojsku u kojoj je on bio glavni akter. Tada sam prvi put čula za izraz "masovne grobnice".

 Povodom smrti Patrijarha Pavla

vesti B92

Zaista mislim da je preterano za jednu multietnicku sekularnu drzavu kakva bi trebalo da je Srbija.
 Patrijarh Pavle je zeleo da se povuce sa javne scene s obzirom na zdravstveno stanje ima tome vec godinu dana ali njegova molba nije usvojena.
Srbi vole da slave smrti kaze mi moj prijatelj stranac . Ja uopste ne znam sta se u toj religiskoj posmrtnoj euforiji slavi. Ne umire patrijarh svaki dan, ali  skoro svaki dan moze

 

 

DA NE ZABORAVIMO GENOCID U SREBRENICI!

11. jul 1995 .- 11. jul 2007.

Saopštenje za javnost

 

Obeležavajući 12. godišnjicu najvećeg masovnog zločina u Evropi nakon Drugog svetskog rata, kao i u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije 90-ih godina, genocida u Srebrenici, želimo da istaknemo:

 

1. Odgovornost vlasti Republike Srbije za nesprečavanje genocida i za nekažnjavanje počinilaca, kao i Republike Srpske za pomenuti

prenosim tekst gradjanina Janka Baljka, JT

Neverovatno. Nisam pristalica teorija zavere.

Cece, autorke Peščanika nisu dobile turističke grčke za grčku. A nisam ni ja..

Zovem se Janko Baljak, univerzitetski sam profesor filmske režije i umetnički direktor jednog od najstarijih filmskih festivala u Evropi.

Poslednjih 10 godina sa porodicom gotovo bez prekida letujem u Grčkoj. Ostavio sam u toj zemlji više desetina hiljada evra. Pasoš mi je ispunjen grčkim vizama

Imam uredno i kompletno uplaćeni turistički arnažman, kompletnu