Studentski dom Dobrila Stambolić, Gradsko polje bb. Naravno da je bb, ko bi uopšte tražio nekakve brojeve na toj poljani gde je svojevremeno bio hipodrom a kasnije ostala samo ograđena livada kako ne bi lokalni cigani upadali sa svojim zapregama i slabo uhranjenim konjima po svežu travu.

Studenti su već odavno napravili stazu kojom se preče stiže na odredište, u studentski dom. Zašto zaobilaziti i ići preko asfaltirane

Ovaj tekst se tiče putovanja na nama najdalji i namanje poznat kontinent: Australiju. Pretpostavljam da većina ljudi želi nekad u svom životu da poseti Australiju i da je veoma malo procenat naših ljudi imao prilike da ide tamo. Australija ima svoju nacionalnu turističku agenciju koja odgovara na sva postavljena pitanja i na taj način popularizuje i olakšava posete svim strancima koji dolaze prvi put u ovu zanimljivu zemlju. Kao što

Možda nije situacija da pominjem letovanje i mnogima stajem na muku ali mora se. Danas mi se javlja prijateljica sa pitanjem koliko je sajt Booking.com pouzdan (nisu me platili za reklamu). Odgovaram da uvek tamo rezervišem hotele gde god da skitam. Veoma sam zadovoljan uslugom i najčešće njih koristim. Da ne kažem uvek. Onda ide drugi deo priče. Sledi upoređivanje cene hotela koji se tamo nudi sa cenom za isti hotel preko

U prethodnom blogu sam malo opisao mogućnosti da se nivo znanja iz ove oblasti u Srbiji unapredi. Mesta za unapređenja ima na pretek ali treba neko da se time pozabavi. Pošto očigledno oni koji treba da rade na tome ne rade koliko treba a treba mnogo više. U ovom blogu neću da kritikujem one koji ne rade nego da predložim nešto što bih ja

Krčkalo se i prepisivalo, dorađivalo i menjalo, na kraju je ispalo nešto što će i dalje da se krčka prepisuje i menja kad se nađe vremena za takve rabote. Pred vama je poduže parče podužeg teksta ali bez politike, bez naših i njihovih, bez šta bi bilo kad bi bilo jer šta god da bude njima će da bude bolje a narodu...

Imamo u turšiji i mnogo težeg štiva ali pored svakodnevice kome je više do drama i crnih misli. Pošto mi slike beže ovde po tekstu ko đavo da ih juri, počinjemo sa retkim redovima i bez slika...

Čisto na samom početku da napomenem da se tekst ne bavi izumiranjem stočnog fonda u dragoj nam Srbiji. Krave su u mom selu odavno pocrkale, što zbog totalne neisplativosti čuvanja, što zbog komšijskih kletvi. E, sada ne znam šta je prednjačilo ali u svakom slušaju efekat je isti.

Čovek iz mog sela je preminuo pre desetak dana. Nije bio star, 1951. godište. Lekari kažu srce. Selo kaže sve ostalo. Nije govorio sa svojim prvim komšijom i bliskim rođakom, bratom. Razlog? Kao i u celoj Srbiji, međa između imanja. Dotični je za života sazidao kuću čija je streha (ili streja na lokalnom ribničkom) prešla nekih par desetina centimetara u susedovo. Sada kada je umro, nije mogao sa sobom da ponese taj deo "ukradenog" vazdušnog prostora sa njim "na onaj svet". Brat, mu je došao na sahranu i sada su kao super. Sada kad više jednog nema među živima. Šta je bilo potrebno da jedan drugom ranije pruže ruku? Ko to zna, možda neka svota zelenih novčanica, a možda i sama pomisao koliko je sve to glupost i oko čega se svađaju. Što je još gore dvorišta u selu su toliko velika da bi mnogi mogli da pozavide, odokativno 30-40 ari. Da li je u pitanju ljudska pohlepa ili samo klasična srpska tvrdoglavost?

Polude naša politička elita sa tim odlivanjem mozgova. Kao da smo aždaje pa svaka glava ima po jedan mozak. Opet mi je pao neki tekst gde predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin izjvaljuje ono što je pre neki dan izjavljivao dragi nam ministar za nauku i tehnologiju ili tehnološki razvoj, mada ne znam šta mi to razvijamo

Pošto su se sada otvorile granice pišem ovde ukratko o tome šta može da se očekuje u Jevropi i kako sam ja prošao. Evo kako je sve krenulo. Radim dva posla zadnjih n godina od kojih je jedan za neke američke plaćenike preko bare. Sve je počelo samo jednim mailom. Od tih plaćenika stiže ponuda za posao ali u USA, šestocifrena plata i još štošta. Oči mi već izgledaju ovako $$$. Zovem ženu i saopštavam radosnu vest dok kroz slušalicu telefona lete oklagije i šerpe. Žena stavila veto. Ako hoću u dijasporu može samo Jevropa, prelazak bilo kakve bare ne dolazi u ozbir. Tako usmeren šaljem par mailova u Jevropu i Sony u Austriji nas uzima pod svoje (i ženu i mene, sad ne znam da li su uzeli mene zbog nje ili nju zbog mene ali tamo smo u paketu). Ja sam upao u filmsku produkciju.

Osim nekih očiglednih odgovora tipa, nema more, mora da bude severnije, cela nacija mora da priča engleski sa čudnim naglaskom ne vidim neku prepreku da bi naša zemlja uradila nešto što je ova zemlja uradila pre nekih par decenija. Šta je to Irska tada uradila? Uvidela je budućnost u IT industriji i krenula da ulaže u nju. Krenuli su programi od strane države kojim su potpomognute male firme da krenu da se bave ovim poslom ali

Otprilike da ne prođe ni desetak dana a da ne ne pojavi neki tekst o IT-ju. Otprilike isto kao i vesti o nalazištima zlata, budućim rudnicima, milijardama ulaganja, zlatnim žilama na kojima draga nam otadžbina leži pred izbore bilo koje sorte.

Obično takve tekstove ignorišem, ali ovaj