Čudo jedno je ta higijena, a mora čovek ponekad i odeću da pere, a koja to mašina najbolje pere veš? Pa naravno bilo koja, samo da je iz uvoza i to po mogućstvu kada se dotera kući da stoji onako “na oku“ svima u komšiluku. Jedan ćosak mora da viri iz kartona, čisto onako da stvara zazubice (kao Ljubica na Bregoviziji) tom istom

Daaaaaaaa, naziv bloga je banalan i nije u pitanju metafora, preneseno značenje, aludiranje ni na šta nego u pravom smislu jedna od osnovnih čovekovih fizioloških potreba. Ono što me je navelo da pišem nešto ovako je nerazumevanje opšte pojave da muškarci ne mogu da se uzdrže od vršenja dotične nužde na javnom mestu. Trčim na voz sa posla i vidim jednog crnpurastog "Nemca" u mračnom ćošku kako se olakšava. Železnička stanica je na manje od pet minuta hoda, da li je moguće da čovek toliko ne može da se se suzdrži nego prosto mora da uleti u neki mračni deo ulice i da

Mislim da se naslov bloga 'ladno može podvede u jednu od grđih keltvi u našem narodu, bar u ruralnim područjima. Sigurno se svako od nas našao u situaciji da ga negde pitaju odakle je, a onda ako nije iz očekivanog reona da ga gledaju sa podozrenjem, nešto tipa, onaj nije naš. Što se čovek više kreće u mešovitim društvima, to se manje poklanja pažnja ko je ko, odakle je ko, kojom je bojom majka priroda nekog ofarbala. Nažalost kod nas je ova pripadnost nekako duboko usađena. Nije to loše, patriotizam i nacionalizam u zdravoj meri je poželjan

-Na svom sopstvenom venčanju poznaješ samo trećinu gostiju.
-Na venčanju imaš minimum 350 zvanica.
-Više pića ima u tvom bifeu nego u kafiću na ćošku.
-Imaš bar jednog rođaka s kojim tvoja porodica ne razgovara.
-Mama te je još kao malog naučila da "promaja ubija".
-Kod vas u kući rakija se koristi za lečenje svih bolesti, za proslave u svim prilikama i kao losion za masažu.
-Tvoja baba nikada ne prihvata činjenicu da nisi gladan.
-Kada si mali za rođendan uz poklon obavezno dobiješ i čokoladu!
-Mamu konstantno moraš da uveravaš

Evo, prošlo je neko vreme pa mene ugovor o tajnosti podataka u Sony-ju više ne obavezuje da ćutim, tj. sad mogu da razvežem jezik šta sam to tamo radio. Nisam radio u NASA-i ali to je ipak neki razvoj nečega. Sada ću u kratkim crtama da opišem o kakvim se svemirskim tehnologijama radi. Razlog je prost. Ja ne vidim njihovu svrhu ali Sony to veoma gura jer je to jedan od njegovih ključnih proizvoda u toj oblasti.

Deo Sony-ja u kome

U prethodnom blogu sam malo opisao mogućnosti da se nivo znanja iz ove oblasti u Srbiji unapredi. Mesta za unapređenja ima na pretek ali treba neko da se time pozabavi. Pošto očigledno oni koji treba da rade na tome ne rade koliko treba a treba mnogo više. U ovom blogu neću da kritikujem one koji ne rade nego da predložim nešto što bih ja

Jednom sam pitao jednu prijateljicu da pogleda neko moje pisanije. Rekla je da ima pogan stav ali to je njeno mišljenje da svi pesnici treba da odleže  jedno deset godina kako bi im izvetrela ta patetika pa tek onda da se uzmu u razmatranje. Ovo je starije od deset godina, ne znam da li je sad zbog toga možda manje patetično. Ovo je

Nisam hteo da pišem. Hteo sam da budem karakter, ali ne da mi se. Naslov je verovatno dobro poznat svima. Ovo je onako izvorno, po šumadinski. Ono što je zajedničko u ovoj priči je što će svako u njoj da se prepozna, manje ili više. Priča ima dva dela. Prvi se odnosi na naše uslove života a drugi se odnosi na komšije Hrvate i kako neki od njih izlaze na kraj sa nedaćama. Moj razgovor sa bratom:

Brat:”De si?”

Ja:”Evo

Ima tome par decenija kako sam pokazao na lokalnim takmičenjima da osim klikera po džepovima imam i po neki u glavi, posebno za matematiku i dok me je moj nastavnik Milan Beljić jurio da vežbam matematiku po raznim sekcijama ja sam jurio za loptom, klikerima, sličicama, spisak je poduži. Zbog toga sam sva svoja takmičenja završavao na regionalnom novou.

Kasnije u srednjoj školi sam se malo uozbiljio pa sam čak i krenuo malo da učim. Čisto da pokažem da sam svestrani elektrotehničar, išao sam na republička takmičenja i to iz elektronike i

Imao sam jedan sličan tekst pre nešto vremena ali ovo je sada nešto drugačije. Sada baratamo činjenicama. Radi se o Durex-ovom istraživanju koje je sprovedeno na teritoriji Srbije (ne zna se tačno gde). Rezultat je sledeći. U proseku Srbi imaju seks 3.5 puta nedeljno ili svaki drugi dan. Ovde se pojavljuju neke vrlo interesantne cifre koje se nikako ne slažu, bar u