Sad smo već mesec dana ovde. Ukrajinska ekipa koju je činilo više od polovine ženskog sveta počela je da traži muževe van svog tabora. S obzirom da je nas tamo bilo samo petorica sada, može da se kaže da smo bili prava egzotika. Mada ne damo se mi tek tako lako, nismo mi lake ribe. Osim toga svi smo iza sebe imali najjači poljoprivredni fakultet. Svi ostali su studirali neko boraniju a ne kao mi Elektronki fakultet u Nišu, istureno odeljenje Poljoprivrednog fakluteta

Što bi reko Bora Đorđević, na zapadu ništa novo. Dani nam prolaze jedan za drugim. Upali smo i ovde u kolotečinu. Ustajanje i pravljenje užine u pola šest. U šest smo u autobusu koji se polako klacka ka našem "omiljenom" voću. Jagode se beru do tri sata popodne. Do ta tri sata te obično ubije neka trlema. Sada nije bitno da li je to sunce ili kiša i vetar u svakom slučaju šta god da je najebo si. Onda se vraćamo u bazu, pa pravo na tuširanje. Posle toga ko hoće trči da uhvati Dejvida sa autobusom a ko neće, hvata zjala po kampu. Ja sam svaki dan kada sam mogao išao do grada.

Jagode se beru pet i po dana u nedelji . Subota se radi do podne. Posle toga imamo ostav i onda smo slobodni. Svo slobodno vreme koje imamo koristimo za skitanje po okolini. Faveršam nije interesantan, zato idemo dalje. Karta do Londona košta nešto preko 30£ pa tamo ne idemo još uvek. Za sada se obilaze gradići u oblasti Kent, oblasti gde se trenutno nalazimo. Kažu Englezi koji tu žive da taj deo Engleske ima ubedljivo najbolje vremenske prilike u zemlji. Ne možeš a da ne pomisliš kakvo li je onda vreme u drugim delovima Engleske ako je ovde najbolje. Od tog trenutka sam u potpunosti

Šta da kažem, što brže bereš više ćeš da nabereš. To nam je sada glavno načelo. Jagoda i nema mnogo negde oko 30-40 hektara ali polako stići će još posle. Svi se držimo i beremo polako, tačnije neko brže a neko malo sporije. Cenić je i dalje na začelju ali ovo nam je tek početak na novoj farmi pa se to sada i ne primećuje. Meni i Pavlovića i dalje seru redovi. Šta da kažem bitna je tehnika, nemože svako brzo da bere jagode to je bre umetnost.
Još

Iako nismo znali kakva je farma još uvek, samo saznanje da smo ponovo došli negde u vukojebinu da beremo jagode nije baš oraspoložavajuće uticalo na nas. Drugim rečima prvih nekoliko dana smo bili kao popišani, narodski rečeno. Jedna od najgorih stvari je bilo što nemaš vodu i WC u našem bermudanu nego za sve moraš da ideš 100-150 metara. Nego šta je tu je, naš bermudan se nalazi na samom kraju kampa, tako da smo tamo bili Srbi u ćošku. Iako bermudan nije imao elementarne uslove za život, bio je u mnogo boljem stanju nego ostali tako da za to nismo mogli da se požalimo.

Što bi reko Cenić, sad je kulaža bato. Imamo samo još par dana do prekomande. Heatlands je opravdao svoje ime u potpunosti u svakom smislu. Leđa su mi odavno izgorela i sada više sunce i ne osećam. Tako je svakog leta, jednom izgorim i posle mogu da idem celo leto po suncu, nema nekog efekta. Drugi razlog što sam izgoreo je što ne nosim majicu. Nadamo se boljoj farmi i naravno samo da nisu jagode. Naša prethodnica, DIF-ovci koji su došli par meseci ranije nisu ni prošli pored jagoda i sve su bili na malim farmama i imali dobar i bolje plaćen posao. U svakom slučaju smo dobili priliku

Vidim ja da će ako nešto ne uradimo da nam bude vrlo veselo ovde. Sada se ne radi više samo o Ceniću, on je već prso, nego ako se nastavi ovako još neko vreme pitanje kako ćemo i mi da se držimo. Dobijamo stalno neke usrane poslove, uvek te zezaju kontrolori bez veze, a nemaš kome da se buniš, oni su po činu najviši. Nije problem u poslovima koliko u ophođenju sa ljudima. Šta da radiš kad si običan redov. Čak i ako se bunim ništa neće da se desi, sve se opet svodi moj reč protiv reči kontrolora a sasvim je očigledno kome će da veruju, ionako nas bije loš glas tamo po

Počinjemo polako da se uhodavamo. Svaki drugi dan otprilike beremo jagode a ostatak vremena radimo sve i svašta. Za berbu jagoda je potrebna posebna oprema. Sve nas je malo na početku zbunila komanda Marjoša :"Go there and pick up your sledge!" Pomislio sam kakav bre sledge pa neću ja da se sankam po jagodama. Ispostavilo se da je Marjoševo iskustvo na farmi pobedilo. Svaki gologuzan mora da uzme plastične sanke napravljene od jake plastike. Sanke izgledaju kao igračka za decu od nekoliko godina, kao mali sportski automobil bez točkova. Taj "automobilčić" od dodatne opreme ima zašrafljene

Za razliku od prve noći drugu noć sam spavao dobro. Razlog je prost nije bilo pijanih "Rusa" da mi zavijaju "na uvce" njihove narodne. Ujutru kad sam se probudio imao sam vrlo čudan osećaj, onako kao kada je u avionu došlo do dekompresije (naravno da ne znam kako to izgleda ali pretpostavljam). Nešto mi konstantno zuji u ušima u oba komada. Tražim Pantu koji se već razleteo po kamp kućici (karavanu u daljem tekstu) jer naravno kao i svaki udarnik hoće da bude prvi na zboru. Kao Alija Sirotanović (onaj rudar na novčanici od 10 dinara) nekadašnjih iz srećnih vremena. Hoće više,

Kao i svi studenti, tako i ja kao student, nikako da dođem do nekih para. Sve je to nešto sitno, nemaš šanse da zaradiš iako hoćeš da radiš, doduše ako ćemo pravo za malo toga si i kvalifikovan. Tako sve nešto hoćeš a mogućnosti - nula.
Onda su tih godina krenuli da se pojavljuju raznorazni plakati po fakultetima a i drugim raznoraznim mestima, "Amerika", "Radite u USA", "Zaradite onoliko, zaradite ovoliko". S obzirom na našu zemlju i sveopštu trenutnu situaciju odmah sam pomislio, koja li je samo ovo prejebotina. Tako se sve i završilo prvih par godina. Svake sledeće