Od radjanja svetlih svetova iz tame, do survavanja svetlih svetova u tamu, i opet iznova, i svugde, svakad, kroz večnost, prisutan ČOVEK. (Isidora Sekulić: Njegošu knjiga duboke odanosti)

                                     Mi smo narod nejaka života, ljudi koji najmanju pobunu glave ili barikadicu srca plaćamo jakim ličnim potresima, bolom koji dolazi od brzog shvatanja pojava, i od sporog shvatanja onoga što je ispod pojava (Isidora)

                                Za onoga koji misli, svet je komedija, za onoga koji oseća, svet je tragedija (Isidora)

Kad srce može da preskoči liniju, zašto ne i mozak? (Isidora)

       

Zebra ima pravo na svoje pruge (Afrička izreka)

1. Kad pomislim na veštice, ja se obično setim moje Monike (svako ima svoju Mo, zar ne?), jer njoj su vradžbine, veštice i vešci bliži nego meni, pošto o njima zna mnogo. S druge strane, kao što sam već ranije indiskretno nagoveštavao, ona se i dalje (samoinicijativno, ali uz moju prećutnu saglasnost) brine

                                                                                                                  Call me Ishmael 

1. Davno je to bilo.

Letopisac beleži da su Rome tada zvali Ciganima, bez pežorativnih konotacija.

U velelepnom Parizu iz tog vremena bio je veoma poznat restoran „Raspućin" (Raspoutine), zbog „slovenske egzotičnosti", ma šta to moglo da znači. A istovremeno, bio je prilično poznat i restoran „Braće Jovanovića", koji su vodila dvojica Roma poreklom iz Srbije. Ne samo da se dobro jelo i pilo u tom restoranu, nego se, naravno, i slušala divna ciganska muzika (La musique tzigane), koja je, poslovično radnim i marljivim Francuzima, dušu razgaljivala uveče, onda kada su hteli da se malo opuste i oslobode dnevnih stresova. Ali i onima dokonima iz visokog društva, koji su, takodje, navraćali.  Primetno su dolazili i Španci, uglavnom lorkijanske duše, najviše zbog dobre muzike, jer oni, koji znaju napamet mnoge stihove iz nezaboravnog „Romancero Gitano", umeju osetiti kako umilno i nežno cvile violine ciganske. 

                                                                       Kad ne bih mogla da volim, ne bih mogla da patim. A pošto patim, to znači da volim i da postojim (George Sand)

Volite li Šopena?

1. FREDERIK  ŠOPEN (‘ANDJEO LEPOGA LIKA, KAO VISOKA TUŽNA ŽENA')

U Srbiji ima roditelja koji se kćerci obraćaju sa "sine", a sinu sa "konju".

edit: Konj u spavaćoj sobi, čemu?

Svi koji me znaju - znaju da ja  volim Umberta Eka, jer sam opčinjen njegovom velikom erudicijom, pošto mi se čini da taj čovek mnogo zna i lepo piše. Naročito to znaju oni moji drugari s kojima povremeno navratim  na piće, jer to sam im rekao više nego jedanput.  

Kažu da Englezi, čim uđu u pab, najviše vole da pričaju o seksu. Ja nisam Englez, pa pokušavam da pričam i o drugim stvarima, nastojeći da politiku i seks ostavim po strani, ali često biva tako da se bez toga ne može. Da se većina kafanskih razgovora, ipak, završi tlapnjama o politici i seksu. Dobro,

1. Englezi su mi dragi, ali me ništa ne začudjuje što dolazi od njih, pa ni to što, recimo, kriket i bejzbol uživaju reputaciju sportova koje samo - oni razumeju. Ne čudim se ni kada Kristofer Išervud  zapiše: „Thinking of Lenin? I'm afraid I find more inspiration in the Marquis de Sade". Naime, ne smeta mi što neki Englezi ne razumeju Lenjina, a nisam siguran ni da pravilno shvataju De Sada (kako mogu razumeti De Sada oni koji su tako perfidno uništili Oskara Vajlda, zbog "nedoličnog ponašanja", odnosno „flagrantne

 There are times when motherhood seems nothing

but feeding the mouth that bites you

 

Pišući prošlog četvrtka o Henriju Mileru, glasovitom američkom «erotsko/pornografskom piscu», koji je pretendovao na Nobelovu nagradu i koga su neki smatrali svojevrsnim genijalcem, bio sam začudjen kada sam u jednom

Znam da je poezija neophodna, ali nije mi poznato čemu? (Žan Kokto)

Ja sam u Rabatu.  

Svi mi imamo, verujem, neku zemlju kojoj se rado vraćamo. Tako se meni, svaki put kada sam u Maroku, čini da je on umnogome „nešto drugo", ili, kako bi to Francuzi rekli, „pas comme les autres". A francuština je ovde prilično prisutna, kao komplementarnost koja obogaćuje (anglofili lamentiraju: Arabic is Morocco's official language, but French is widely taught and serves as the primary language of commerce and government), pa je valjda i

 

Пише: Александар Петровић

 

Да ли сањарите? Да ли су вам блиски сањари, луталице, они којима је само срце веран пратилац?

Комад, под називом Сањарење, вероватно је најпознатије и најомиљеније дело Роберта Шумана (Robert Schumann, 1810-1856), великана музичког романтизма. То је