Moguće je da će te se iznenaditi što pišem o ovome danas. Možda ću mnoge koji o blogu imaju specifično mišljenje, izludeti zbog teme, iako Vladimir Petrović stalno govori da je juli mesec za lake i lepršave članke, ali, može mi se, ovo je moje mesto pod web-om i na blogu B92.  Neću baš biti iskrena i otvorena kao što ja mislim da bih trebala biti, ali ću biti iskrena koliko mogu, iz razumljivih razloga - na blogu nisam do sada ni jednom opsovala. Ovo je bio strašno sumoran dan, a day in the life,

Poslednjih dana, zbog specifičnog stanja duše,  pobegla sam u rane šezdesete prošlog veka i  odgledala par filmova "novog talasa" iz kućnog video-šteka, između ostalih i Cleo de cinq a sept (Kleo od 5 do 7) od Agnés Varda, jedne po meni jako interesantne i inteligentne rediteljke, o kojoj mlađi ljudi danas, gotovo da ništa ne znaju.

Ili, razgovor između procvalih ruža, kao i, drveće koje govori u Čarobnjaku iz Oza...

Kakva li će biti Alisa Tima Bartona, koji je inače poznat kao malo disturbing   reditelj?

Saznaćemo u martu 2010.g. ako sve teče po planu. U filmu igraju Mia Vasikovska, australijska glumica, kao Alisa, Džoni Dep i  Timova životna saputnica od 2001.g., Helen Bonam

astavljam moj "thread" na slovo...Do sada smo razgovarali na slovo č, na p, sećate li se kad sam odabrala "ponistru" na zajedničko zadovoljstvo, a danas sam odabrala slovo h.

Odmah mi se nametnulo razmišljanje o lepim, pomalo zaboravljenim rečima - heroj, heroizam, heroina...

Kao mali svi smo imali heroje. Bili su to poznati sportisti, filmske glumice i glumci, naučnici, pali junaci, bilo kakvi "junaci našeg doba", pa i naši roditelji. Fiktivni heroji i heroine bili

I'm Monday hater. Mnogo nakupljenih obaveza za ponedeljak sam odbacila i ostavila za sutra. Obavila sam one neodložne. Smrzla sam se usput idući mnogo peške. Moja želja da što pre obučem lakši ogrtač od onog tipično zimskog, da se ne osećam ušnirano, zabarikadirano. Tako je već smešno gledati u uprljani sneg, a slušati gugutanje kumrija sa krova. Sve se namestilo za proleće, neka odlazi već jednom ova zima.

Već dva dana kuća mi se kupa u bejbi blu, i bejbi roza  tonovima pesme "It's only a paper moon", mirisa puderastog, i niza drugih, večitih muzičkih standarda  sa liste  Great American Songbook-a, koje  mi je ovog puta priuštio Paul McCartney na  ganc novom albumu "Kisses on the bottom".

Ne, ne... nije Paul zločest,  ne namiguje u fazonu anatomije, i naslov nema veze sa bilo kakvom derrière.  Oduvek je bio jako pristojan momak, što ipak  nije bio dovoljan razlog da ga volim više od Lenona. Album je nazvao po stihovima  pesme,  prve po redu  na ovom vrlo smooth albumu, "I'm Gonna Sit Right Down and Write Myself a Letter". Evo ostalih pesama na albumu, plus dva njegova originala "My Valentine" i "Only Our hearts".

Evo me posle nekoliko nedelja opet u ulozi "filtera" sa interneta. Ovoga puta nisam mogla da odolim, a da ne podelimo mišljenja o nekim stavovima Penelope Trunk, i istraživanjima na koja je ona naišla. Ona je Amerikanka, vrlo uspešna žena, pokretač nekoliko web servisa, koji pomažu kompanijama u izboru kandidata, i savetnica, koja piše u preko 200 novina i magazina, širom Amerike - Time magazine, Boston Globe, San Francisko Chronicle idr. Meni se jako sviđa kako ona na njenom

Kako sam ja nekada uživala u šopingu! A danas, ne znam da li ćete mi poverovati, bolje  i lakše se snalazim u  gvožđarama, nego po buticima.

Neka žena se može upitati i reći - ijuuu... otkud ovo  svetogrđe,  i šta se ona folira - , ali godine zajedničkog  rada i majstorisanja po radionici, kući, bašti, garaži, učinile su svoje.

B. me je odlično školovao, i ja sam vremenom  postala njegov alter ego, u vidu njegovog zamenika, ali i kalfe,  mlađeg vernog pomagača, takoreći potrčka,  vrsta momka za sve, koji je slušao i upijao čudne

Kad sam noćas pre spavanja stajala na prozoru i udisala divan  vazduh, u to gluvo litnje doba, pun mirisa lipe i krinova, zaključila sam da sam na neki način fascinirana prozorima, još od mladosti. Setila sam se kako me je baba kao malu opominjala, kad smo išle sokakom pored niskih seoskih kuća i njihovih otvorenih prozora, da ne zavirujem, jer je nepristojno, što za mene uopšte nije bilo prihvatljivo, i u tom smislu sam ostala nepopravljiva. Smatram da su prozori oči kuća, i da je ne pogledati u njih nepristojno, u najmanju ruku kao da ne gledaš u oči čoveku s kojim pričaš.

Otvoreni,

Ovo je Caperceille! To je škotska folk grupa, jedna od retkih , koja peva na škotskom gaelic jeziku. Kao takvi su začudo , još onih dana dospeli na Top 40 u Engleskoj. Jedni su od prvih koji su mešavinu elektronske muzike i afričkih ritmova integrisali u škotsku folk muziku. Sviđa mi se vokal Karen Matheson koja je duša ovog benda.

Prema legendi, pesmu je napisala devojka, koja je čekala momka - mornara, koji se nažalost nikad nije vratio, jer je zajedno sa brodom nestao u oluji. A trebalo je da se venčaju. Nekoliko