vo sam pomislila neki dan, nepuna 24 sata posle lepo pripremljene i provedene  porodične slave. Ali tvrdeći ovo iz naslova, nikako ne bih želela da zvučim pesimistično, jer iako ponekad i pomislim da su nevolje, teškoće i maleri,  moji mnogo češći saputnici kroz život, volim što postoje  oni divni veseli momenti, prepuni radosti, koji su pravi blagoslov zbog kog život  vredi živeti. Iako me većina od vas, nadam se toplo, ne smatra pesimistom ili nekom nadžakušom, ja moram i ovako fizički onesposobljena, da ne kažem bangava u desnu ruku i rame, pred vama da svedem konačne konte za 2010-tu, kojoj btw, jedva čekam da vidim leđa, otkrivajući pritom da u meni još ima naivnosti deteta, i vesele nade da će sledeća godina biti lepša i bolja.

 Gost autor:  blogovatelj

Vreme i kontekst

Pesma (Subterranean Homesick Blues)  je objavljena 1965. Otvara album „Bringing it all back home“. To je ona tačka koja je prelom. Momenat kada rok muzika postaje potpuna pobuna, kada se rat u Vijetnamu zahuktava, kada ono što je do tada u tekstovima rok muzičara bilo dominantno lirsko postaje nešto potpuno drugačije, postaje urlik. Prelomna sekunda bila je susret Dilana sa Bitlsima. Dečaci iz Liverpula koji su počeli svoj izvozni bum van granica Ujedinjenog Kraljevstva krenuli su u pohode Americi 1964. Po Makartnijevim rečima, svom menadžeru su izneli tri preduslova koja moraju biti  ispunjena da bi uopšte krenuli na turneju. Prvi uslov bio je da budu na prvom mestu američke top liste. Zašto? Zato jer su znali za iskustvo nekih britanskih rok grupa pre toga koje su stizale do trećeg i drugog mesta, otišle na tezge u SAD i komercijalno pukle.

Shvatili su da se Amerika klanja samo onome ko je prvi. 

Na  osnovu istraživanja, za istočni deo Engleske, ostatak zemlje misli da je najviše godless, i da nisu pristalice kreacionizma.

Ali, isto tako, istraživanja kažu da 47% građana istočne Engleske veruje u teoriju kreacionizma, u evoluciju kao deo božijeg plana ili inteligentni dizajn, itd. uprkos državnoj politici, koja

astavljam moj "thread" na slovo...Do sada smo razgovarali na slovo č, na p, sećate li se kad sam odabrala "ponistru" na zajedničko zadovoljstvo, a danas sam odabrala slovo h.

Odmah mi se nametnulo razmišljanje o lepim, pomalo zaboravljenim rečima - heroj, heroizam, heroina...

Kao mali svi smo imali heroje. Bili su to poznati sportisti, filmske glumice i glumci, naučnici, pali junaci, bilo kakvi "junaci našeg doba", pa i naši roditelji. Fiktivni heroji i heroine bili

 red proleće B. i ja pravimo kontrolnu zdravstvenu "generalku". Obično krenemo od KKS, pa biohemija, lipidni status, i dr. jer ja hoću nakon zimskih gastro bahanalija i dijete koja usledi da saznam da li je moj spartanski izbor hrane doneo dobre rezultate. Već dve godine nervira me moj malo povećani holesterol, pa nastojim da ga svedem i "uđem u  normalne vrednosti". Posle bahatog gastro ponašanja i zimskog ignorisanja te užasne i strašne reči -  umerenost, vreme je za izvinjavanje sopstvenom telu.

Gošća

edna moja prijateljica je svratila neki dan na blog i bila je vrlo nezadovoljna. Što mi je odmah i napisala. Čudila se što sam tako dugo neaktivna na blogu, kad je u međuvremenu bilo raznih događanja.

E pa jedan od razloga bila je moja gošća. Moja stara dobra prijateljica iz Frankfurta provela je dve nedelje kod mene. Bilo je lepše družiti se u realnom životu i švrćkati se po gradu, od sedenja za kompjuterom. Koristile smo svo vreme da se ispričamo, kao da nam je poslednje.

Posebno zato što je život doneo neke obrte, a ona u skladu s tim donela odluku da ostaje za stalno u Nemačkoj. Ovde niko neće da ostane. Jadni mi, neverovatno koliko smo posle svega sami i ničiji.

Doći će još samo da proda kuću, a onda... ko zna kad, i ko zna gde?

Neki dan su me rođaci zvali da beremo smokve. Da,  u našim kontinentalnim krajevima vreme od smokava malo kasni. U Dalmaciji je vrime o' smokav bilo u avgustu. U svakom slučaju, smokvastično! Odazvala sam se s oduševljenjem. 

Fan klub smokve ima mnogo članova. Od poznatijih, osim Kleopatre, ponekog starog Olimpijca koji je umesto medalje dobijao smokve, tu sam i ja.  Mogla bih reći, od svog cveća najvolijem smokve, i to bi bila potpuna istina, iako zvuči kao da se šalim. Plod smokve čini prema unutra uvijeni cvet,  zatvoren omotačem kruškastog oblika. Od tog cveta posle nastaje sočni plod s mnoštvom semenih koštica. Oplodnju vrše insekti u unutrašnjosti cvetnog omotača.

Odmah da rešimo zapitanost. Čemu ovaj naslov ? Shape turfed je anagram od fresh update, a nekako mi se uklopio u današnji post ovaj slang...u svemu me inspirisao marco de manccini, neki dan sa onom pričom, u kojoj se izbegava slovo E. Ovo su moji najmiliji vipovi! (Re, probaj da mi oduzmeš pravo na ovo što je postalo opšte dobro !). Dakle, došlo je vreme da posle apdejtovanja potpalublja od strane vas sa naslovne, i potpalublje prozbori koju o vama svima, i onima gore, i onima dole.

Nadam se da neće biti ljutnje i da me niko neće banovati. Anagrame sam radila pomoću

Pre oko nedelju dana skoro nezapaženo je ovde na blogu prošla vest o smrti još jednog glumca iz stare holivudske garde, Majkla Saracena. Umro je boreći se sa kancerom, baš kao njegova koleginica Suzana Jork u januaru ove godine, i reditelj Sidni Polak pre oko tri godine. Red Batons umro je 2006. a Gig Jang tamo neke daleke 1978.g. od alkoholizma. Sa nama su još uvek, na sreću, Džejn Fonda, Boni Bedelia i Brus Dern. Pa, da se tim povodom setimo jednog dobrog filma.

Sada već pogađate da govorim o cast and crew   iz filma "Konje ubijaju, zar ne?" Sidnija Polaka iz 1969.g. po romanu Horasa Mekkoja, koji je već odavno ušao u filmsku antologiju.