Ево, да и ја једном препричам неку епизоду Доктор Хауса. У ствари, препричаћу их све. Пацијент је већ у коми, можда му је остало још пет-шест сати, можда ни толико, свакојаки тестови су већ урађени, све је већ измерено и упоређено, даљи тестови или насумични покушаји третмана би докрајчили пацијента брже и од саме болести, сви симптоми/клинички знаци су фломастером већ излистани на једном крају табле, а могуће дијагнозе на другом, и сад треба донети одлуку -- ко је убица? Ексцентрични доктор Хаус (пандан ексцентричном детективу Холмсу) у овом критичном тренутку олакшава своју муку тако што попије два викодина (детектив Холмс је преферирао коку) и опсује пар незанимљивих пацијената са обичним, свакоденвним дијагнозама на које налети у ходнику, а затим, потпуно неочекивано (сваки пут се изненадим), пошаље своје стажисте да обију кућу оном занимљивом пацијенту и да му претурају по стварима. Ако се неко од стажиста и пређе да пита а шта то они тачно траже, доктор Хаус му заједљиво одговара "желим да знам да ли је фебруар или август".
- Znash, uopshte nije jasno da li se sprdash sa idejom konceptualne umetnosti ili si pobornik.
- Ne mora da je jasno. Zashto mislish da ovo ima veze sa konceptualnom umetnoshcu?
- Pa ako produzhish josh malo da pishesh stvarno nece imati veze sa nichim. A zashto pishesh?
- Izvire mi.
- O, gde se zapushijesh? Da spasim malo hartije.
- Zar mislish da je uloga umetnika da poduchava, da napada, ili brani?
- Oh, da necesh da kazhesh da uopshte imaju neku ulogu?
- Imaju.
- Na primer?
АСОВИ
Аца дуги
и Перица мали
победу извојевали
данас клубу своме.
По три гола
противнику дали
и другови
њима обећали
почасне дипломе.
Дипломе?
Дабоме.
Испуниће другови
обећања ова
чим секретар клуба
научи сва слова.
* * * (белешка) * * *
Пророчанство је преузето, дословце, из збирке
Lauren Bacall,
Leonard Bernstein,
Judy Garland,
Rudolf Nureyev,
Gilda Radner,
...
1934-2010
Čvrsta kao stena
meka kao sena
Тог четвртог маја се моја зграда затресла од сирене на крову, обележавајући прву годишњицу смрти нашег Друга. Скочио сам и стао мирно пред сликом на зиду. Чаше су поскакивале по сточићу у дневној соби. Нису хтеле да стоје мирно. И то не неке стране чаше, не, већ наше, обичне, домаће издајице од два деци. Био сам бесан на њих и заклињао се у себи да их нећу више брисати сувом крпом после прања, па нек им остану флеке од сушења.
Знаш, она комшика, са петог спрата,
она до лифта, бре, што су јој врата,
с кером је прошла ту, пре пола сата,
-- хеј, сине, цигаре! моли те тата --
јој, тебе, изгледа, кречана хвата,
што има код пумпе снајку и брата,
ма знаш је сигурно, још од пре рата,
одсвир'о си сад -- шах! -- потез до мата!
У срцу готамске финансијске четврти налази се блистава и нова 73-спратница Торањ Бронтосаурус. Иако ово архитектонско ремек-дело још увек није потпуно усељено, рад лифтова је оцењен као неодговарајући од стране станара. Неки од њих су у ствари запретили да ће напустити зграду уколико се рад лифотва не побољша, и то хитно.
избори су, време смене, мењамо се у поштене,
нови људи, нове листе, само вам се чине исте,
разлика је, овог пута, огромна, а нетакнута,
померамо из лежишта, из корена, ником ништа,
окрећемо наглавачке, пет-шест нула, три двотачке,
радићемо с душом, с жаром, све по новом, ал' по старом,
план имамо, спремни
Репортер: Сви грађани здушно подржавају акцију чишћења Србије. Да ли бисте нам могли рећи који су досадашњи успеси на том плану?
Одговор: Почистили смо буџет!
Репортер: Неке ситне душе замерају да акција чишћења можда није морала да почне баш одатле.
Одговор: Завидници не признају никакве успехе. Чак ни тако очигледне.