Pojedinac može imati snage da pokrene ceo sistem!

 

Naša Kru, naša draga Branka kengurica, "žena koja je promenila pravila i pokrenula sistem", od sinoć je nosilac značajnog društvenog priznanja. Na posebnoj svečanosti upriličenoj u Bitef Art Caféu, Disruption priznanje za 2008. godinu dodelio joj je prvi dobitnik ovog priznanja Ivan Tasovac.

 

LunaTBWA je pre pet godina ustanovila ovo priznanje kao deo sopstvenog programa društvene odgovornosti, s ciljem da podrži i skrene pažnju na pojedince i institucije u Srbiji, koji idejama i radom prevazilaze konvencije i iskaču iz limitirajućih zadatih okvira, postižući tako izuzetne rezulatate, kako u sopstvenom, tako i u interesu celokupne zajednice.

 

 

Serija zemljitresa koja je pogodila našu sjajnu i krhku loptu koja se naizgled mirno vrti Svemirom polako se bliži nama. Posle katastrofe nevidjenih razmera koja je pogodila Haiti i mnogo jačeg a srećom manje pogubnog potresa u Čileu, najnoviji sukob tektonskih ploča odneo je juče 51-nu ljudsku žrtvu i napravio priličnu štetu u Istočnoj Turskoj. Pre koji dan, negde sam pročitao da je i Balkan trusno područje, te da se zemljotres (opet) može dogoditi i nama.

Jesmo li spremi za to? Šta bi se desilo kad bi kod nas zatreslo?

Ne želim da paničim, nikada to nisam radio. No, podseti me ovo na nekadađnja moja iskustva sa zemljotresima. Pogotovo na ono što smo mi, skauti, radili a i danas radimo u ovakvim situacijama.

Bangladeš - život i ljudi

april 2006.

 

Kako žive Bangladešu? Kakve su boje kože?

Šta jedu i piju? Indijska ili bangladeška kuhinja? Papričice.

Boišak – bengalska nova godina. Sličnost Šapca i Bangladeša

Biti belac u Bangladešu

Pre nekih pola godine naišao sam na tvit:
I. S. je dečak koji ima 10 god. i boluje od raka. Potrebni su davaoci O+ i B+ krvne grupe. Za više info obratite mi se u DM. Plz RT

Operacija Trijumf

Edit: moj komentar

(prenosim delove teksta sa web stranice cnsnews.com)

Globalna komisija za HIV i zakone Ujedinjenih Naroda predlaže svim zemljama u svetu da ukinu ""kaznene" zakone koji sankcionišu prostituciju - drugim rečima "sporazumni seksualni rad odraslih" - kao i da dozvole slobodnu upotrebu ubrizgavajućih droga, sve u cilju borbe protiv epidemije HIV-a. Takođe, zahteva se razlikovanje trgovine ljjudima za seksualne usluge i prostitucije.

Vest 1

On (Cvetković) je naveo da će u ovoj godini privredni rast iznositi tri odsto, da se planira da iduće godine bude 4,5 odsto, što je realna osnova da povećanje životnog standarda.

„Srbija će biti regionalni lider u toj oblasti u 2011. i 2012. godini“, rekao je premijer.

Vest 2

Ukoliko nastavi da stagnira, Srbija će do 2014. godine postati siromašnija od Albanije i najsiromašnija u Evropi, nakon BiH.

Australian Associated Press upravo je objavio sledeću vest:

"Brankovina" je bila i ostala tipičan beogradski restoran, smešten na uglu Uzun Mirkove i nekadašnje okretnice trolejbusa, nadomak Kalemegdana. Za mene i prijatelje iz Kulturno umetničkog društva "Vukica Mitrović", Brankovina je bila mnogo više od obične kafane. Nekih desetak godina, dolazili smo ovde skoro svako veče. 

"Vukica" je osnovana 1952. godine i izvorno je bila kulturno umetničko društvo tekstilne kompanije BEKO. Prvih godina, radila je u krugu preduzeća koje je bilo smešteno u velikom kompleksu na dnu Kelemegdana, preko puta Zoološkog vrta, kod okretnice tramvaja. S godinama, BEKO se širio a poslovni rezultati sve više su stavljani ispred kulturnih potreba zaposlenih, tako da se Vukica najpre preselila u salu obližnje Mašinske škole "Petar Drapšin", a onda smo čergarili u Domu omladine, pa u Mesnoj zajednici "Filip Filipović" na Vračaru i, evo poslednjih 20 godina, u Mesnoj zajednici na Konjarniku. 

Još od ranih dana uvrežio se običaj da se pravo sa probe odlazi u "Brankovinu" na piće. Pravo uz Kalemegdansku kaldrmu, hitali smo onako oznojeni da se zavučemo u svoj ćošak i tako produžimo druženje. Nabijalo nas se po pedesetak u taj deo kafančeta. Upadali smo kao tajfun i stopoštavali se, po dvoje na stolicu ako nije bilo mesta.

Život danas juri nevidjenom brzinom. Sve više radimo, sve više komuniciramo, sve više putujemo, obilazimo, a kad se osvrnemo, sve manje vremena imamo. Život traje sve duže, a sve ga je manje. Nekako migolji, nekako nikako da stignemo da sve uradimo.

Ja sam već u godinama kada mi brzina nije neka posebna želja (sem kada sednem u auto). Valjda sa iskustvom, a pogotovo kada pogledam iza sebe i vidim šta sve jesam ili nisam uradio i ispred sebe i zamislim šta bih sve voleo još da uradim (a znam koliko mi je otprilike još ostalo), počeo sam da razmišljam kako da svoje vreme organizujem. Kako da ne dozvolim da mi vreme pobegne, već da u životu uživam.

Shvatio sam da ne vredi da jurim život. Ne mogu ga stići. Brži je, mnogo. Onda, preostaje mi da uradim nešto sasvim suprotno. Da život usporim.