Sve počinje šalama tipa: imam dva sina i dete. Ima i onih izgovora da pravi švaleri dobijaju kćerke. Koliko god to bilo tačno, i mnogi drugi ih imaju. 

Negde duboku u nama muškarcima ugrađen je osećaj da nam treba naslednik, neko ko će produžiti tradiciju slavnog prezimena, neko koga ćemo voditi na utakmice tima koga volimo do srži, koga ćemo pratiti u vojsku i kome ćemo ponekad, kada se opustimo, natuknuti kako se bekrija ili osvajaju žene. 

A onda, kada zakmeči ONA.

Tačnije: slonče. Ženskog spola. Ima nepune dve godine, nešto preko 150 kila, i zove se Tumaren.

Gradski odbor Socijalističke partije posvetio je ceo najnoviji broj svog dvomesečnog biltena temi "Seks i politika". Želeći da izadju izvan okvira slike o socijalistima kao okoštaloj i staromodnoj partiji, dali su otvorene ruke ilustratoru da se poigra odnosom politike i seksa. Rezultat je iznenadjujući - serija vrlo slobodnih ilustracija koje oslikavaju teme kao što su jednakost polova ili homoseksualnost na kojima su prikazane provokativne scene, uključujući orgije i lezbijske parove.

Pažnja: ilustracije u blogu predstavljaju lascivne scene eksplicitnog seksa - ulazite na sopstvenu odgovornost!

U jučerašnjem Blicu, u rubrici "Reč nedelje", objavljen je tekst Akademika Dragoslava Mihajlovića. U nemogućnosti da ga nadjem na Netu, prekucavam ga:

Dinarci nam sede na glavi

Jedna od najvažnijih uloga - tako reći misija - skautskog pokreta je pomoć mladima da uče, saznavaju i tako se oblikuju u odrasle osobe. Kroz (evo još malo pa) četrdesetogodišnje bistvovanje u izvidjačkoj organizaciji, naučio sam mnoge stvari. Neke od njih su bile ključne za razvoj moje ličnosti: vera u sebe, sticanje samopouzdanja, veštine planiranja, odlučivanja, organizacije, dogovaranja... Izvidjaštvo je po svojoj definiciji i laboratorija koja omogućava da se iskuse mnoge stvari u sigurnom okruženju. Neke stvari su, opet, izgledale sasvim jednostavne. Jedna od njih je i spremanje pijanog šarana. No, doći ćemo do toga.

Školski brod Galeb, nekada ponos naše mornarice i mesto istorijskih zbivanja, rđa u riječkom brodogradilištu "Viktor Lenac" čekajući neke bolje dane koji ko zna kada će doći.

Osoba A: Jugi, Srbin, generacijama iz Prizrena, danas izbeglica, član odreda od 1954. godine, bio starešina Saveza izvidjača Kosova i Metohije

Osoba B: Oki, Turčin, deda po majčinoj strani Crnogorac, iz porodice starosedelaca, član odreda od 1968. godine, sada rukovodi odredom

Osoba C: Kujtim, Albanac, član odreda od 1970. godine, uvek tu kad treba

Osoba D: Đafa, svi misle Albanac a on Turčin, član odreda od 1982. godine, neizbežan

Osoba E: Hipi, Rom, sasvim drugačiji od nadimka koji nosi, član od 1968. godine, najveći veseljak

Osoba F: Salja, Albanac, član od 1978. godine, najmirniji od svih, ali poslovno najuspešniji

Monžuik 

Monžuik (Montjuïc - Jevrejsko brdo), je naizgled neveliko uzvišenje koje se uzdiže iznad starog dela grada, sa njegove jugozapadne strane. Nekada je bilo kao Kalemegdan - lepo za obići, ali opasno ako se skrene sa utabanih staza ili ostane unoć. Meštani su ovde bežali od gradske vreve i letnjih vrućina, a dosta njih je imalo i bašte po obroncima, uzgajajući povrće za prehranu. Po zlu se pamti tvrđava na vrhu brda - odatle su Vladine jedinice bombardovale grad tokom političkih nemira 1842. godine, a tu su tamničeni rodoljubi i borci za nezavisnost Katalonije, a mnogi poznati su tu i streljani. Međutim, kada je povodom Svetske izložbe održane u Barseloni izgrađena žičara kojom od Barselonete, preko cele luke, gondole klize onamo, Monžuik je počeo da sve više postaje zanimljiv stanovništvu i pogotovo turistima. Vojska se iselila iz tvrđave sa promenom režima, 1960. godine. Pravi bum došao je tek sa Olimpijskim igrama 1992. godine, kada je izgrađen ceo kompleks sportskih terena, što je dovelo do potpunog preuređenja i oživljavanja ove oblasti - baš kao i celog grada.