ugasi svetlo…
duni u taj plamen
prevariće me senke
pa ću videti ono čega nema

Ljudi koji se bave umetnošću ne mogu drugačije,

to je jače od njih...

I znaju da je to zrno talenta samo mogućnost,

znaju da moraju mnogo da uče,

da rade, da ulažu u sebe. I u ono čime se bave.

Da bi njihovo stvaralaštvo bilo prepoznato

kao autentično i originalno

trebalo bi da odslikava duh vremena u kome je nastalo,

da u nama, koji uživamo u njihovoj umetnosti,

probude onaj neuhvatljivi osećaj prepoznavanja

slike sveta koja već postoji negde unutra...

nekad u glavi, a ponekad i u srcu...

Preporucujem tekst koji je napisao mr.Loader

Izgleda još nismo svesni da imamo svoju državu pa se neki još uvek prema njoj ponašaju kao tuđoj. Logika «uzmi dok možeš i što god više možeš, jer će doći kad nećeš moći» kod mnogih je još uvek glavni moto uspešnog poslovanja.

Dok se država bartga sa deficitom, rebalansom, nebalansom, disbalansom, strahom od prelivanja svetske finansijske krize, socijalnim mirom i potencijalnim nemirom,istovremeno pokazuje nedopustivu inertnost u suzbijanju rasipništva.Nije li rasipništvo i to što Srbija ima brojniju administraciju

mr.loader je to rekao:

mr. loader kaze

Autor, moj gost blackbox

Srbija se uvek nalazila u trilemi: Zapad ili Istok ili nešto između. Kako god da je uradila ili nije uradila, imala je dovoljno onih koji su protiv. Za vreme SFRJ je bila nešto između, jer je to sticajem okolnosti samo tada bilo moguće. Sad to nije moguće jer više nismo fizički između.Čini se da, aiko se mnogo hvalimo, iz istorije nismo mnogo naučili.

Za poslednjih dvesta godina Srbija je svašta preživela, strašne ratove, padove i prosperitet, različite režime i političke sisteme, ali ju je uvek pratila

tekst napisao, i grao se u fotosopu mr.loader

mr. loader: