Odmah na početku da razjasnimo, burek je burek i filovan je mesom!

Sve ostalo su pite. Iako u pekarama i bureGdžinicama zemlje Srbije možete pazariti burek s mesom, burek sa sirom, burek sa zeljem i sirom, prazan burek, burek s krompirom, burek s kupusom...u bivšoj nam bratsvojedinstvenoj Republici Bosni i Hercegovini, s naglaskom na Bosnu, još uže, u Sarajevu, u brk bi vam se nasmejali, sprdali se s vama ili možete dobili po labrnji, jer se sprdate s njima, ako i kad biste zatražili, da ne idemo dalje, burek sa sirom! Najučtiviji bi vam rekli: To ti je bolan sirnica!

A bogami i vrloveoma eksplicitne ali o takvim nešto kasnije.

U prošlom tekstu na Margitino: Idi u tri peršuna, odgovorih da sam otišao u celer s Katom. OndaK krenuše asocijacije i prisećanja. Najpre baš Kata i celer:

Ajde Kato, ajde zlato, ajde sa mnom celer brati.

Nagovarala me žena već duže vreme da se vakcinišem. Iznosila razloge: Imaš preko 70 atistopalima, nemaš hrskavicu u kolenima, rizična si grupa bre!  Prelomim, pronađem na lap topu e-upravu i popunim upitnik. Na moje veliko iznenađenje, posle deset minuta dobijem SMS da sam se uspešno prijavio i da će mi se javiti. U pitanju je bio Institut Batut. Na moje još veće iznenađenje, posle pet dana dobijem poruku i na mobilni i na E-mail da mi je zakazano vakcinisanje 25. 01. 2021 god. U 9 sati i četrdeset pet minuta! Zinem kao Krap! Hajde da bar nešto funkcioniše kako treba

Да ли се ја варам, да ли сам у заблуди ако мислим да је Бог по дефиницији праведан, да је Бог правде?! Бог је љубав, Бог је свестворитељ, па како може бити другачији него праведан, Бог правде?

I onoga, one, koji je smisleno rasprostreše po kugli zemaljskoj! Vakcinišite se obavezno! Imate izbor vakcina kao da ste na pijaci, mož ovu, mož onu ili neku treću, četvrtu... Da li ti to garantuje bezbednost od zaraze, NE. Mnogo vakcinisanih ljudi je pomrlo od nekakvog novog soja a njih, sojeva je svakog dana sve više. Ne spadam u tz teoretičare zavere ali mi sve ovo oko Corone ipak liči na dobro isplanirano dugotrajno porobljavanje svetske populacije. Tri godine držati ljude u dobrovoljnom ili zakonom propisanom karantinu/zatvoru, na šta vam to liči? Za tri poslednje godine, jedva

već opalo je, ni travke nema, pustoš je svud... Još od Maja meseca počeo sam da se pribojavam  i strepim od brzodolazeće Zime i njene prethodnice Jeseni! Priznajem da sam se ovog Leta našetao bosonog u šorcu i golog mi atletskog poprsja, kao što odavno nisam. I sad dok ovo pišem, u gaćama sam (bokserice naravno, sitan karo) i bos. Suv sam k'o barut, svima oko mene puše se uši od vrućine a ja se noću ipak pokrivam frotirom i jednim ćebetom, zlu ne trebalo.

Od Stefana Nemanje pa do danas, Srbi se nalaze u raljama života. A možda i od ranije. Život sam po sebi nema nikakve ralje/čeljusti, serbski puk ih sam stvara. Od pamtiveka je, ako ne voleo, podrazumevao je da bude podjarmljen, da neko njime vlada. I sem raritetnih izuzetaka, Srbima su vladali tirani, nikogovići, lopovi, uništavači svega što je bilo iole dobro i pošteno. Nikada mi neće biti jasno zašto su Srbi skoro uvek birali ništarije da ih vode u tz svetlu budućnost! Ruku na srce, pored izvanrednih osobina i potencijala srpskog naroda, Srbi su širom otvorenog srca, pristajali

More su neraskidivi deo njegovog života. U vreme kada bejaše mlad, na more skoro da nije obraćao pažnju. Bilo ih je svakakvih, u pubertetu najviše ali je uspevao da ih se otarasi, počeo je da ih smatra tricama i kučinama. Mada se i sada seća i to sa bolom u duši kako neke more nije mogao da prevlada. Starac je duboko svestan da sadašnje more čine veliki deo njegovog mentalnog, fiziološkog i fizičkog sastava. Nije spreman da se preda bez borbe. Svakog dana pre i posle podne odlazi u šetnju pomažući se štapom, nekad dva, nekad četiri kilometra. I vežba, prvo vežbe za noge a

Prošle godine, avgust mesec, hoću da pređem Bulevar na tz nedozvoljenom mestu, van pešačkog prelaza, jer vidim kako sa travnjaka na kolovoz bezbrižno, zaneto i blentavo, istrčava zlatni Koker Španijel. Zovem ga, vičem, uspeo je da pređe tri trake i našao se na tramvajskim šinama koje dele Bulevar. Spremam se da odem do njega i da ga pokupim ali on nastavlja svoj put zanesen, ko zna gde su mu misli odlutale. Vidim, čujem udarac, njegov skik, očešala ga jedna