Sinopsis: kako kaže jedna sjajna knjiga o crtanju na kraju svakog poglavlja - crtajte, crtajte i samo crtajte. Ukoliko ne verujete da je ovo dovoljno onda možete pročitati i tekst. Opširan je za nešto što se zove mala škola, ali u glavama su velike predrasude i zablude, i premnogo ih je, pa kad vam nije dovoljan navedeni savet, onda će možda biti ovo ispod sve. Inače, i naravno, ovaj naslov je još jedan oksimoron - nema tu mesta školovanju, Altamira

Ljudsko oko prima svetlosne nadražaje iz vidnog polja koje obuhvata ugao od preko 90°. To znači da je oko zapravo vrh kupe čije se najudaljenije izvodnice na prečniku vidnog kruga u oku sklapaju pod uglom većim od 90°.

Međutim, mi nismo u stanju da precizno sagledamo svet u ovako širokom polju i zapravo u ovom vidnom krugu možemo uočiti samo pokret, promenu svetlosti i sl. Ali, postoje još dva nivoa sagledavanja: jedan je u vidnom polju sa uglom od oko 20° u kom možemo da sagledamo relativno jasno cele predmete, a drugi nivo je vidno polje kojim

Po ključu, kako je išlo nekad, mi smo dobili Muzej Nikole Tesle, Zagreb je dobio Muzej nauke i tehnike. Tek pre 20 godina, 6. oktobra 1989. godine, na inicijativu akademika Aleksandra Despića, Beograd i Srbija dobili su Muzej nauke i tehnike. Muzej nije nastao na osnovu postojeće zbirke, već je počeo sa 0, i rečima nula, eksponata. Radom kustosa, zahvaljući poklonima, Muzej je tokom

Znate li taj citat? Ja se od njega naježim. Tihom objašnjavaju da bi neko ionako spasio most da to nije pokušao on. Jeseni 1998. godine bilo mi je žao mene, kao načitanog, mladog, pametnog, talentovanog i to, da poginem, a još više mojih papira, dokaza, blaga, u sobi i na tavanu, kao, kad bi nešto palo na njih, pa izgoreli. Do prve bombe koja je zaista pala na Srbiju više mi ničega nije bilo žao. Do tad sam već bio nepopravljivi optimista kakav sam ostao i do danas.

A u međuvremenu sam čitao još.

Ljudi ima baš puno na ovom svetu. To je veoma važno shvatiti. Iako se svi gađaju milijardama i svi to kao znaju, u njihovom ponašanju ili rečima ne vidi se da je tako. Izbor jednog partnera, u logičko-formalnom smislu, to pokazuje. Izborom jednog partnera na neki način odričemo se svih drugih, a to nije lepo

Gaius Petronius
Elegantiae Arbiter

Moj deka je voleo istoriju, i često je o njoj pričao tokom svoje poslednje decenije. Dugo nije imao vremena njom da se bavi, niti je se dosetio, ali kada je zašao dublje u penziju, ostao bez Fiće i vikendice na Dunavu, a s vremena na vreme i bez hleba, struje i lekova, spas za održavanje svog nemirnog radoznalog duha, pažljivo skrivanog duboko u sebi tokom prethodnih šest decenija života,

Sama činjenica da se uopšte raspravlja o veličini daje joj na značaju. Nije kao da se priča o kvalitetu seksa u odnosu na boju očiju ili razmak među njima. Nama, dečacima, ova tematika je tako nametnuta za razmišljanje, ako ne ranije, a ono od desete pa nadalje, slično kao što je devojčicama do treće ili pete pomalo nelagodno što dole nemaju ništa. I dok devojčice nekoliko godina kasnije mogu da nam se svete za to ništa (pa kad je ništa onda šta će ti igraj se s onim

ubi ubi ubi hejtera
hejtera
hejtera
hejtera

D.P.

Moram da naglasim da sad pišem po sećanju, uglavnom. Prošle godine u ovo vreme tema je za mene bila aktuelna. Sada se njom bavim zbog datog obećanja pre par dana, čoveku kog sam upoznao na moru i koji je smislio parolu, nemajući pojma koliko volim da se bavim oksimoronima oko nas, neopaženim. Nije znao ni da pišem, ni da sam hejtovanje pomenuo u danu kad sam putovao. Toliko sam se isključio u poslednje vreme od te teme da sam bio povučen u dijalogu sve dok on

Putujem večeras. Idem na istu plažu kao i prošle godine. Prošlog leta sam bio sa drugaricom. Sad idem sam. Prošlog leta sam sam bio na plaži ili u kafani kad god je ona htela da se pridružimo nekome. Pridruživala se sama. Nije kao da nisam prvo veče pokušao da pričam sa tim ljudima. Sutradan mi se nisu javili jer sam sedeo na plaži sa njom: izvini, nije bilo zbog tebe, nego u nekoj priči sam bio sinoć s njom pa... Ma ne zanima me, meni se nisi javio, ne obraćaj mi se više.

Give me back my broken night
my mirrored room, my secret life
it's lonely here,
there's no one left to torture
Give me absolute control
over every living soul
And lie beside me, baby,
that's an order!

Leonard Cohen, Future

Probudio sam se malo posle ponoći. Sada je jedan. Zaspao sam u sedam. Upalio sam TV i pogledao pola epizode Sex i grada. Mirandu je nervirao Stiv jer dođe sa posla oko dva i spava i imaju seks samo ujutru pa ona kasni na posao i onda se na kraju epizode ipak dogodi i seks noću,