Sama činjenica da se uopšte raspravlja o veličini daje joj na značaju. Nije kao da se priča o kvalitetu seksa u odnosu na boju očiju ili razmak među njima. Nama, dečacima, ova tematika je tako nametnuta za razmišljanje, ako ne ranije, a ono od desete pa nadalje, slično kao što je devojčicama do treće ili pete pomalo nelagodno što dole nemaju ništa. I dok devojčice nekoliko godina kasnije mogu da nam se svete za to ništa (pa kad je ništa onda šta će ti igraj se s onim

Sinopsis: kako kaže jedna sjajna knjiga o crtanju na kraju svakog poglavlja - crtajte, crtajte i samo crtajte. Ukoliko ne verujete da je ovo dovoljno onda možete pročitati i tekst. Opširan je za nešto što se zove mala škola, ali u glavama su velike predrasude i zablude, i premnogo ih je, pa kad vam nije dovoljan navedeni savet, onda će možda biti ovo ispod sve. Inače, i naravno, ovaj naslov je još jedan oksimoron - nema tu mesta školovanju, Altamira

Blic 4.10.2008. Tema dana

Članovi novog zemunskog klana, čije su vođe sinovi nekadašnjih čuvenih pripadnika prestoničkog podzemlja Gorana Bojovića Amonijaka i Jovana Guzijana Cunera, uhapšeni su u akciji beogradske policije koja ih sumnjiči za organizovanu prodaju droge, ali i brojne pucnjave u obračunu s konkurentskom kriminalnom grupom.

Na čelu novog podmlađenog zemunskog klana nalazi se Nemanja Bojović (24), zvani Hemija. Njegov otac Goran Bojović Amonijak, pripadnik stare garde koji je svojevremeno s Darkom Ašaninom, Đorđem Božovićem Giškom,

Mislim da je istorija važna. To mislim zato što mislim da je važno da znamo što više možemo da znamo, ne kao pojedinci već kao čovečanstvo. I na primeru istorije podrazumevam da je važno da znamo svaki detalj koji možemo da znamo. Istorijom se naročito rado manipulisalo od XIX veka u svrhe raznih imperijalizama, pa i danas traje ta borba da se raščisti što jeste i što nije bilo.

Da se razumemo, ovo je potpuno glup post, i sumnjam da ima nekoga ko će se u njemu prepoznati ili nešto upotrebljivo čuti, ali danas moram da ga postavim. Veliki deo vremena u životu posvetio sam ženama koje me lažu. I danas to radim, često, čak i onda kada me ne zanimaju preterano, ili uopšte. Zašto? Zato što svako malo imam mesece potpune letargije pa mi je tad ionako svejedno sve.

svi mi živimo u svetu sreće / sreće koja je opisana u knjigama
sreće koja je zapisana na divnom mekom papiru
koji čini da se cveće razigra / drveće njiše / i ljudi smeju
svaki put kad otvoriš tu knjigu / osetiš ljubav i nežnost
sigurnost i toplinu / toliko si obuzet tim malenim slovima
ona boje slike u tvojoj glavi / i kada su surove
sliku muškaraca i žene / dva različita stvorenja koja
vole jedno drugo / muškarac i žena
ali sevne ti misao / besno počinješ da grebeš
grebeš taj papir pred sobom / papir postaje

Cele nedelje pisao sam ovaj blog, koliko sam stizao. Ma kakav i odakle dolazio kući, sat vremena pred san pisao sam, čak i tražio prateće fotografije po internetu. Juče sam prespavao dan, do sedam, i pisao celu noć pa je blog prerastao pristojne dimenzije, za jedan blog... Ovo je njegov jedan isečak. Blog je postao još jedna priča u online zbirci priča Verde Morbis. 

... Među svim onim knjigama bila je i jedna Povijest arhetipskih ratova i bitaka, u podnaslovu: taktika, oružja i opreme

Da mi podaš pola svojih gradova,
da me pospeš kišom dukata,
da mi kupiš zlatni čardak najveći...
ja pre zore moram pobeći...

Ođila, Odakle ti bože ovi drumovi

Datume pamtim oduvek, nekako lako. Hrpu datuma. Hronološki ređam u glavi rođendane, crkvene i državne praznike, datume matura, krajeva ljubavi, nekih pijanstava, sretanja nekih lepih žena po gradu, nepoznatih, čak i neke seksove samo po datumu pamtim... Međutim, vremenom se hronologija godine u mojoj glavi na današnji dan pretrpala toliko da je nestalo mog danas i namerno sam počeo da isključujem jednu po jednu oblast. Uspešno.

Na rođendane sam počeo da dolazim bez ideje da me je neko zvao kod sebe sa razlogom, svadbe mašim za dan ili za celu sedmicu, žurke, one kao neke, najavljene, propuštam i za po dve, slučajno, godišnjeg postajem svestan tek kada kolege kažu da se pozdravimo, i ona hrpa datuma svela se na samo nekoliko. Kada bih sad počeo da ih nabrajam verovatno bih se setio i dobrog dela onih datuma između, pa ne mogu to radim. Ali jedan, eto, datum važan, pamtim. Drugi decembar.

Uran, bog neba i vladar svemira, prosipao je kišu, seme svoje,
po Gei, boginji Zemlje, i ona je bujala...

Kron odseče testise Uranu i baci ih u okean "i oni dugo plutaše"...
Iz njihovog semena, belih vrhova talasa, rodi se Afrodita,
ljubavi boginja, i lepote, i požude...

Ispao si...

Naravno da se osetiš ko debil. Kao balavac. Kao ker. Kao, tu si negde pa si srećan i mašeš repom. Kao radiš što radiš, kao nešto se dešava, i nemaš pojma, ne osetiš, kad prestane, pa nastavljaš još neko vreme, benav. Zapravo, ništa se posebno ne dešava pa ništa i ne prestane, za tebe, pa ne možeš ni da znaš kad je prestalo, za nju.

Ubijaju me. Ali ubijaju me. Razloga za to je previše pa prosto ne znam koju gradaciju da napravim. Toliko je problema i bez njih, i sa njima, da prosto mora postojati drugo rešenje. S vremena na vreme negde se pojave nove ideje, ali brzo nestanu. Čim je sve tako meni je sasvim očigledno da se radi o monopolu proizvođača. Ovu tezu mogu potvrditi i time da se, kao i toliko drugih monopola, zasniva na konceptu koji radi uvek i svuda: strah - utočište.

Kad si srećan idi tada na PornHub
pljas pljas
Kad si srećan idi tada na PornHub
pljas pljas
Kad si srećan i kad nemaš s kime
delit sreću tu
Kad si srećan idi tada na PornHub
pljas pljas

(prepevao M.B.)

Moj lični adut među porno ponudom na Internetu svakako je portal PornHub, i njemu u čast PH faktorom nazivam skup kriterijuma kojima određujem da li ću stupiti u razgovor sa nekom osobom ili ću rešiti da sebe poštedim te vrste stresa. Nije mi problem da na izvesno vreme komuniciram sa