Oktobar je, a ne pada kisha ... 

Ispod Sunca, nasuprot, uz obalu, sjaji se jezero. Najezhilo se, talasa se ... i svetlucka.

Rasuti zraci se obnavljaju, uvek na novi nachin ... i zhive samo tren ...  Presijavaju se iskrice :  treperi svetlost, promenljivog oblika i bez jasne granice, po povrshini jezera.

Vreme, vetar i oblaci uzrok su promene ...

... ali trenutak je - nepromenljiv, stalan. Bash takav kakav je bio. I vechit, i prolazan, kao svetlost nad jezerom.

Ja sedim sam na plazhi, na osmatrachnici, na spaslachkoj stolici, opushten

Sve shto miche, juri, shto pod kapom zvezda postoji ... postane, pa nestane ... i kao jedinka, i kao zajednica ... a u nekom prostoru i u nekom vremenu - izmedju radjanja i smrti - teche nash, obichan, ljudski zhivot:

ponekad sjajan i uvek jedinstven.

Pod kroshnjama leluja Sunce, lep je septembarski dan,
na Adi, u hladu, na klupici sedim...chio,vedar,radostan ...

Homoseksualnost treba nositi kao naochare.

     Teku  rechi   kao reka,

     od choveka do choveka ...

Grejesh ... boje, svetlost ... dajesh

Hvala ti Boze, ako te ima ...  

Hvala ti Sunce!

I kad te nema ... u meni te ima ...

... Pa onda ... sta je postanak, sta nestanak?

 ...a sta vreme, kroz zivot ... i ovakav i onakav:

sve sto sija, zrachi ... kao vatra!

...

Ali, sada ili kasnije, pritajena i u tami, smrt sve i svakog, vreba, cheka:

sa trosenjem, u gashenje, i crn kraj - depresivan - kao mrtvo truplo!

... Al' jos nesto je sigurno: zivot je emisija - volja i energija! 

Cini mi se,da su danas vrapci retkost, ranije, u Beogradu bilo ih je vise. Gledajuci kroz prozor golubove i ponekog vrapca, obuzme me neka posebna radost-setim se Pavike. Lovio je - i vrapce i golubove.

Pavika, paviljonski macak snazne gradje, siv, tigrast, sa narandzastim prelivima po stomaku i grudima, odrastao je u blizini kuhinje bolnice, “Instituta za majku i dete”, a nashao sam ga kod apoteke … Prisao mi je  i poceo je da prede i da mi se uvija oko nogu ... Tu blizu, stajala je zena u belom mantilu, medicinarka, lokana ljubiteljka macaka …  ja sam je upitao za mladog

Mislim da je ... 

Nova srpska naci(onalistichka)-misao izrasla iz srpskog-radikalno-patrijarhalnog stava: teshkog, obaveznog i sumanutog obozhavanja boga, predaka, vladara, a po kuci - mushkaraca. Takva svest, malo promenjena i pomerena, uramljena u okvire danashnjice, hoce da svet bude uredjen na jedan-jedini, "pravi", neprikosnoveni nachin.

Takva svest, kad' je vlast, kad' je nekakva sila i moc : dobro slusha i puno krade! ... cheshce, kad' nije, kad' je samo mali shraf mehanizma,  tada gundja i kraducka, dok u gomili cheka pravdu ... i sanja san o jakom, harizmatichnom

Uz saznanje i priznanje da postoje "vise sile" van ljudske kontrole  (na primer gravitacija), pitam se:

da li je sreca i nesreca - i sivilo izmedju - samo tok dogadjaja...

... sluchajan, nasumichan ...

ili je snazna - mozda, nechija - odluka ... isklesana sudbina, neminovnost ... ?

 ... ili ako je ... i prvo, i drugo, zajedno i meshovito?