Proglas narodu Srpskome.

Da na mom blogu vise ne dolaze, pod jedan, svi oni koji do sad nisu dosli, svi oni koji su celi a nisu, svi oni koji nisu teli' a jesu. 

Posebno bi' h'ceo da naglasim da kukanje ispred vrata moga bloga i grebanje po istim nece imati nikakvih rezultata.

A sad da predjemo na uzroke ovog ukaza i njegove posledice.

Sada vec vise nije tajna da se u poslednje vreme povecao broj onih koji ne misle kao ja i samim tim odlucio sam da delujem kratko ali jebitacno.

Sledi dosadan i dug Tehnicko-informativno-narikacki tekst, namene zajebantske.

Posle poruke naseg sponzora...

Gledam pre neki dan ove majmune i stvarno mi nije jasno ko ovde nije normalan, ajde sto oni nisu normalni ali sto im mi navodno normalni pomazemo ?

Znate ko je Paul Potts ?

Ako niste culi za njega znaci da zivite ispod kamena, covek koji je elegantno izbacio iz takta svojim talentom dobar deo sveta.

U mom poslu ja nemam bas cesto priliku da se prijatno iznenadim, obicno su u pitanju nijanse sivog, ali eto skoro mi se desilo da me neko iznenadi svojim snagom, nije me bas odusevila njegova fizicka znaga koliko sok koji je usledio posle mog potcenjivanja njegovih sposobnosti.

Zvezdica vise nema...

Nesto sam ovih dana zapeo za religiju, ne toliko za nju koliko za crkvu, mozda sam to samo ja, ali dal ste primetili, sto su crkve vece to je ljudi manje u njima, mislim nadje se da bude puno ljudi unutra, ali opet su prazne, niko tu nije onako zato sto treba svi nesto na moranje, nikom bas nije jasno zasto.

I lepe su one, ciste, svasta naslikano i sta ti ja znam, stanes pa gledas ne znas gde im je kraj, od hrama Svetog Save do gotskih katedrala, lepe su, impresivne.

Ja nikako da shvatim o cemu se tu radi, evo kako je to u mojoj familiji reseno...

Danas je divan dan, vruce je, mrzim autobuse kojim moram da se vozam jer sam skucao kola, iritiraju me ljudi oko mene, ali ako izuzmemo sve to i jos mnogo toga, dan je divan.

Ovde ide naslov i ono o cemu se radi u tekstu, ukratko sta je smisao, ali posto ovaj tekst nema neki smisao (opet ko i obicno), eto tako, a opet ne smem da ostavim samo jednu recenicu iz tehnickih razloga (pukne stranica, pa upravi puke film, pa deca u Aziji koja rade za deset dinara dnevno moraju da otklanjaju kvar, ma cudo...) i tako...a vi kako ste...

...To whom it may concern...

  Ovaj tekst je nastao kao posledica nedostatka isprava jedne osobe koju necemo imenovati, i dok njen muz ne nadje pare za podmicivanje Egipatskih granicara, i dok se to ne sredi sleduje vam, jelte, zna se, zauzmi pozu, opusti misic...

  Dakle, tekst kao takav obilovace glupostima, psovkama, zajedljivim detinjastim zajebavanjem, vredjanjem Srpskog i svih ostalih naroda koji mi dodju pod ruku, i to bi bilo to...

  A da, odgovor na smisao zivota i sve, je na kraju teksta...

Ako niste glas u mojoj glavi najverovatnije necete shvatiti ovaj tekst...
Jel vam se desilo nekad da sve vase nesposobnosti, mane i gluposti spasu stvar, e meni jeste, dakle ovo je blog o samovelicanju.

Igrom slucaja Bog je zelela, da jednom prilikom sedeci za sankom u mom kafancetu tamo negde oko 2 sata ujutru, u isti udju panduri i da me prijatno zamole da im pokazem licnu, izvod iz maticne knjige rodjenih, uverenju o drzavljanstvu, uzorak urina i ko zna sta jos...