Samo kratko, nisam raspolozen da piskaram, a i dosta mi je naklapanja. Kad kazem naklapanja, onda mislim srpskih naklapanja, jer mi smo eksperti za to. Da sutra izbije rat, i da moramo stvarno da idemo po sumama i gorama sa puskama u rukama, da pucamo jedni na druge oko pitanja zvanicnog i najcesce upotrebljavanog pisma u Srbiji, definitivno bih bio u onoj ekipi koja se bori za LATINICU. Molim one suprotnog misljenja da se ne uzbudjuju mnogo i ne srde se odmah, jer ovo je samo stvar misljenja i nicega vise. Ako se slazete da smo poceli sa demokratijom u Srbiji, onda je valjda doslo vreme da

Danas slucajno,slucaj ne postoji, prolazim pored kuce dragoga nam Ive Dacica, pa to je cela bulumenta obezbedjenja ispred.Ko' da je u najmanju ruku, a ne u najvecu, sam Milosevic ustao odande i dosao da sipa benzin prekoputa.Sta ce njemu toliko obezbedjenje?E, a obezbedjenje je posebna prica, sve go olos do olosa.Isto kao nekad.Pa sta sam ja koji moj setao i lupao mesecima kad je opet debela guzica glavni na sceni.Ni manje ni vise nego ministar murije.Drugarice posadimo cvece, kud murija Daciceva krece.E, jebes sve! Posebno Tadica!Zaista ne znam sta bi mu rekao da ga sretnem na ulici,samo sto

Besposlen pop i koze krsti! Ova mi se oduvek dopadala.Nego ima dosta ovakvih popova koji ne krste nego pisu.Pisu li pisu, o svemu i svacemu.Toliko pisu da su se zaljubili u sopstveno pisanje, pa pisu radi pisanja.Ali, nije to pisanje zabadava, padne tu i neka kinta, za picence u Sumatovcu ili Lipi, ili gdegod, sta me to briga.A sta me briga i za koga rade i ko ih placa.Ako su OK onda su. A ima bogami i ponesto dobro,

Dugo me nema na sopstvenom prostoru, na svome blogu.Nije to zato sto nemam sta da kazem, vec, sta ima vise da se kazuje. Samo budali nije jasno gde smo i kuda idemo.I sta je na kraju stalo i do toga? Najlakse je kritikovati i pljuvati tamo i ovamo, ovog i onog. Pljuvanje je lepa disciplina, sve dok nisam ja taj po kojem se pljuje. Sto bi rekao moj drug Komna, he he,HA, he! Ima tu i poddisciplina, tvz. pljuckanje.I to kroz zube, smekerski.Tako rade ovi sto su se dokopali nekog javnog glasila, pa onako "odozgo" pljuckaju, jer nemaju muda (Arkan) da pljunu bljuvotinu, jer jebiga,znas, ne treba

Glava šesta po Mateju:

Besmisleno je da je prepisujem celu ovde.Svako željan napredka duhovnoga svoga,pročitaće sam,ne samo glavu ovu,već sve glave knjige „svete".Ali, jel' dovoljno to? Nije naravno. Lako je pročitati bilo šta.Treba to na umu imati sve vreme i pridržavati se nauke novoga zaveta.To nije lako.Čovek je lako sklon padu, i pada stalno, dnevno pada po 100-nu puta.Svako ko se iskreno u srce svoje zagleda, mora sebi priznati ovu činjenicu.

Ma nisam ja sad neki prozvani i pozvani da učim bilo koga bilo čemu.Ja sam i sam padavičar, možda veći

Kali yuga

Ono što je zaista fascinirajuće, i što me uporno iznenađuje jeste činjenica da se ljudi u Srbiji ipak u nečemu slažu.Skoro svi, ili bar oni koje poznajem i oni koje slušam,čitam,jednostavno znam za njih preko medija,ovih ili onih,ovako ili onako.To slaganje se svodi na jedno,u zemlji Srbiji baš ništa ne valja,ništa ne funkcioniše kako bi trebalo, i niko nije zadovoljan postojećom situacijom, a time ni onim što mu preostaje kako bi živeo pristojnim i čoveku dostojnim životom.

Ovo,zaista, zvuči poražavajuće.Osvrti i analize onih koji se

Nedelja 12.VIII 07. A.D.Nemam nameru da se bavim hronologijom, ali ma koliko nevažni datumi bili, neka ponekog.

            Sedim jutros sa momcima, tetoviranje je aktuelno.Tatoo is on the line.Ko šta i zašto tetovira? Pričam Milisavu,momak iz južne Srbije, robijamo u istoj sobi, zašto sada u 56. godini života tetoviram NJENO ime, iako sam celog života upravo to gledao kao jednu od najvećih gluposti koju čovek sebi može priuštiti.Tatoo ženskih imena.Gledao sam na to s' prezirom.Treba da se pozabavim ovim.U svakom slučaju

petak 07.novembar 08

Was costen Zi?

Krenem jutros u prodavnicu da kupim hleb i mleko, obično to rade klinci sem kada idu prepodne u školu. Ove nedelje jesu. Kupim hleb, crni naravno, ali mi u prodavnici ostavljaju samo jedan dnevno.Eto, to je situacija, neću da jedem beli hleb koji je kao guma, kao da je plastičan, hoću crni ali ga nema. Moraš da tražiš da ti ostave bar jedan. Pošto kasno dolazim, sve je prodato,ali moj je hleb odvojen i čeka me. Mleka, svežeg, nema naravno, pa pljunem 80 dindži za dugotrajno.

Na kasi,kažem klinki koja radi jutros

J...., danas je24. novembar.Za tri dana suđenje kod V opštinskog suda.Dan je tako jadan, da se ne sećam kad je ovako jadan bio.A počelo je juče.Kesica graška i malo šunke, možda.Ne ide mi u glavu. Baš mi nije dobro.Noćas sam se zaledio, spavao sam obučen, ali ne pomaže.Čemu sve ovo, pitam se, zar je tako teško živeti normalno, bez krajnosti. Ako nije po mome, ne može biti nikako.Stalno se sa tim srećem.Samo da Gospod da zdravlja i snage da se podnese ovaj apsurdni kuršluizam.

Sanjao sam dedu,moga oca.Čuo sam kako glasno kaže, da, da i ti ideš samnom.Onda

Glavna opasnost koja nastaje zbog pušenja hašiša sastoji se po mišljenju nekih kriminologa i ostalih „stručnjaka" u tome što pušači vremenom „prelaze" na"tvrda" sredstva, na prave opojne droge koje izazivaju bolesna stanja. To je za izvesni postotak, ili bolje reći za izvesni promil ljudi istina, ali većina pušača hašiša ostavlja ovo sumnjivo uživanje bez ikakve supstitucije.Medutim, zbog onog malog broja koji "prelaze" na druge droge ne bi se s pravnog stanovišta mogla opravdati zabrana upotrebe hašiša. Ovakve preventivne zabrane nisu