Posto mi se ime prvi put pojavilo na naslovnoj strani bloga (sa novinskih naslovnih strana ne silazim :P), da iskoristim momenat slave pa da jos nesto napisem....

Ateista sam-gresna mi dusa, ali takav izbor coveq ne garantuje da se nece naci u situaciji vernika. Zvuci cudno, ali je istinito. Nesto kao-ako je svaki korisnik zdravstvenih usluga pacijent, onda je mozda i svaki korisnik crkvenih-vernik?

Imala sam dva susreta sa predstavnicima SPC u skorije vreme. Sto su se, bre, modernizovali!

Pre par meseci sam imala smrtan slucaj u Familiji, a zbog opravdane sprecenosti

Stalno se pitam koliko su ljudi spremni da se zapitaju sta zapravo jesu i koliko su spremni da (makar u svojoj mikro-javnosti) to pokazu drugima...

Stalno primecujem koliko tesko ljudi balansiraju izmedju duboke potrebe da budu individue (unikati u svemiru) i pritiska drustva da budu deo kolektiva (kopije/proizvodi sa fabricke trake Sistema). Cena sigurnosti u masi je kretanje u smeru u kom ide masa, sto najcesce nije nase zeljeno odrediste.

Stalno se pitam koliko smo spremni da priznamo svoje slabosti i mane. Sebi da priznamo koliko smo nekad sebicni, surovi, npravedni, licemerni...

(U Pescaniq koji je emitovan 24.10.2008. kao poslednji sagovornik se pojavljuje Decak Vasa. Vasa je VI razred osnovne skole, sto je po mojoj racunici 12 godina, a po opstem stavu (svakako) premalo godina za mnogo stvari. Sve ostalo vezano za Vasu nije bitno za ovu pricu...) http://pescanik.net/content/view/2213/70/

Za sebe mogu reci da sam redovna slusateljka Pescanika i da postujem Pescanik kao emisiju (mogu cak reci da to nije emisija, vec da je Pescanik institucija) i njegove sagovornike kao ljude i strucnjake, ali dok sam slusala Pescanik 24.10. osetila sam veliq sramotu. Sramotu