Verujete li u lepe stvari? Verujete li da je život lep? Verujete li da je život igra i da nema ograničenja? Ili je možda za Vas život borba neprestana?

Verujete li u to da se sve u životu dešava s nekim razlogom?

Verujete li da iz najvećih nesreća koje vas u životu snađu možete izvući pouku i nastaviti dalje?

Henry Ford je davno rekao: "Ako misliš da možeš u pravu si, a ako misliš da ne možeš opet si u pravu". Dakle, sve od nas zavisi.

Od

Inspiraciju da objavim ovaj tekst dobila sam čitajući neke blogove ovih dana. Jaril je pokrenuo temu o klasičnoj muzici, gde je bilo dosta dobrih komentara koje sam sa pažnjom pročitala, a onda se pojavila miniko63 sa sjajnom pričom o poznatom violinisti koji je svirao na železničkoj stanici i niko ga skoro nije ni primetio, a kamoli prepoznao.

Napiši mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li ću umeti.

Reči jesu moje igračke, cakle mi se u glavi kao oni šareni
staklići kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u očima kad
zažmurim.

Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine,
postoje u nama neke stvari neprevodive u reči, ne znam...

Napiši mi pesmu, molila je, i naisam znao da li ću umeti.
Voleo sam je tako lako, i tako sam teško to znao da pokažem.

I onda, odjednom, na rasporedu mladeža na njenim ledjima,
kao tajnu mapu,
pokazala

Kao osvedočena romantičarka, evo reših da napišem jedan blog o romantici. :)

Nemojte da pomislite da ću pisati o večeri uz sveće, šampanjcu, crvenim ružama, posmatranju zalaska sunca... Svi ti stereotipi o romantici su mi totalno out. Dobro, možda nekome i prija, i lepo je, ali toliko izvikano i neatraktivno, pa neću o tome.

Ti stereotipi u vezi romantike potiču iz 19. veka, i vezuju se za tadašnje građansko društvo. Postojala je princeza, sva nežna i slatka, i princ koji će se pojaviti na belom konju, kao u bajci,

Jednom davno, živeo je srećan i vredan Mrav, koji je svakog dana dolazio prvi na posao.

Bio je vredan. Veseo. Jednom rečju, bio je srećan dok je radio.

Pevušio je vesele pesmice, a rezultati njegovog rada su bili odlični.