Sjajan tekst u Danasu o izjavama ministra Popovića o Kosovu. Sjajan zato što jasno pokazuje dubinu kontradiktornosti srpske politike o bilo kom pitanju. Šta je sve Popović uspeo da spoji zajedno u stilu "jesi li ti muzičar" (boldovanja moja):

Jutka podnosi ostavku. Naravno, ne zato što je seksualni manijak ili zato što je zloupotrebljavao svoj položaj čineći i druga krivična dela, već zato što „se te činjenice koriste protiv predsednika“.

Obrazloženje koje je dao perfektno oslikava SNS vladavinu – dokle god činjenje krivičnih dela od strane članova SNSa ne smeta njihovom predsedniku, krivična dela nisu problem. Kada to, ili bilo šta drugo, počne da smeta, svaki njihov član je spreman „da se žrtvuje“.

Ima ona epizoda Simpsonovih kada Liza oslobodi jednog delfina i on onda predvodi napad delfina protiv ljudi. Na kraju delfini oteraju ljude u vodu, a Homer kaže - mora se priznati da su više želeli pobedu.

Na ovaj tekst me je inspirisalo pitanje koje je na Cvjetičaninovom blogu postavio nsarski – da li su zaista podele u srpskom društvu tolike da ih je nemoguće rešiti. No, kako je već prošlo nekoliko dana od tog pitanja, nastavljanje te teme u okviru tog bloga bi bilo mamuzanje mrtvog konja, te evo ovde mojih 3 evrocenti.

na ovaj blog, a onda se desilo OVO!

Sasvim zanimljiva vest u današnjem Danasu – „Inicijativa „Ne damo niški aerodrom“ obratiće se telima Evropske unije zaduženim za zaštitu konkurencije kako bi se ispitalo da li su u slučaju koncesije za beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ prekršena pravila konkurencije u korist francuske korporacije „Vansi Erport“, a na štetu niškog i drugih aerodroma u Srbiji“.

Čujem da će nastavnica koja je pokazala inicijativu i povela đake u Amsterdam da bude kažnjena od strane Ministarstva prosvete. Zato što program podrazumeva i obilazak Ulice crvenih fenjera.

Ova vest nam je došla od Ministra na dan na koji su najtiražnije dnevne novine objavile fotografije neka dva čovekolika oblika života kako se jebu u direktnom prenosu jednog od mnogobrojnih rijalitija na našim televizijama.

za Ivanu Španović na Svetskom dvoranskom prvenstvu u Birmingemu!

U ponoć počinje predizborna tišina. Stoga i nemam šta da vam kažem, pametni ste ljudi (ok, barem dobar deo vas), znate šta treba da uradite u nedelju…

Nekako imam utisak da je neuobičajeno mirno na blogu u pogledu beogradskih izbora koji nas očekuju za dve nedelje. Moj stav kako o beogradskim izborima, tako i uopšte o politici u Srbiji je podeljen. S jedne strane, smatram da je suština u promeni mentaliteta naroda, jer bez drugačijeg rezonovanja nema mnogo šanse da se pojavi neko ko je u svim bitnim elementima različit od onih koji su sada na vlasti, ali i od onih koji su sada u opoziciji. Paradoksalno, najveći problem za srpskog političara je da dođe na vlast. Čim to uspe, svi počnu da glasaju za njega i može da računa na minimum 10 godina u vlasti. Ideja redovne promene (u smislu na svakim izborima) onih koji su na vlasti onima koji su u opoziciji (i obrnuto) u srpskom društvu još uvek ne postoji. U tom smislu se pisanje ovakvih redova čini prilično uzaludnim poslom.