Republička radiodifuzna agencija danas je objavila konkurs za dodatnu dodelu radio frekvencija na teritoriji Republike Srbije. Novim konkursom biće ispravljene neke čudne ranije odluke RRA, poput one da Zrenjanin i Kikinda imaju samo po jednu radio stanicu. Takođe, popuniće se mesta onih radio stanica koje su odustale od daljeg rada zbog ogromnih troškova koje su im razne institucije nametnule. U novom konkursu prvo što upada u oči je što su nameti RRA, naročito u manjim sredinama, svedeni na normalnu meru i to je jedina pohvala ovoj instituciji što se konkursa tiče.

Pored

Ovde sam tek nešto više od dva meseca, a već mi je palo na pamet da prepišem jedan svoj blog. Razlog je taj što je sad dobio na aktuelnosti, a ako računam da ga je malo ljudi pročitalo (zvanično samo Mashha, ne znam da li je još neko) neće biti problem da ga ponovo objavim

Dakle:

E, ovo jeste dno

Za sve nas koji smo znali da kritikujemo Grand parade, razne Talk Show emisije tipa "Draga moja, sta si danas kuvala?" i mnogobrojne licencne programe u kojima smo gledali anonimuse zeljne slave i novca, jedna velika televizija pruzice nam iskustvo istinskog prosvetljenja.

Još proletos smo doneli odluku da ove godine ne stavljamo zimnicu, već da sve što nam treba kupujemo u marketu. Zimnica i onako postaje stvar prošlosti. Cena višanja od 150 dinara po kilogramu je učvrstila tu našu odluku, pa je prva žrtva bio sirup od višanja. Prošle su i kajsije i maline, paradajza je i onako ostalo od prošle godine. A onda je došao septembar i tek tada smo shvatili da je zimnica ipak neophodna. :-)

Baš volim da vidim punu policu raznih đakonija, od kiselih krastavaca i paprike, preko ajvara, kuvanog paradajza, raznih kompota, pekmeza i nekih salata sa paprikom i šargarepom koje i ne znam kako se zovu, a stavljamo ih u ljutoj i neljutoj varijanti. U zamrzivaču je pečena paprika, a kad dođe novembar i kiseljenje kupusa je tu.

Mogu da se pravdam time da sam tanak sa vremenom, pa nisam stigao da pročitam originalni tekst, a u Dalija imam puno poverenje. Iako se trudim, još uvek mi se desi da nekoga "osudim", a da pri tom ne znam njegovu verziju.

Link ka Dalijevom blogu

U celosti prenosim tekst Nikole Jovanovića, pošto nisam bio jedini komentator koji ga nije pročitao i iskreno me zanima mišljenje blogera nakon čitanja:

Nikola Jovanović
Šta Amerika želi na Balkanu

Nisam bio na netu sedam dana, sem kratkih dolazaka "na brzinu". Zato ovaj tekst tek sada. A nisam mogao da ga preskočim. Niti želeo. Otišao je najveći. U njegovim pesmama sve je bilo savršeno. I izvođenje i tekst i muzika, spotovi remek delo... Njegova koreografija, neponovljiva.

Otišao je jedan nesrećan čovek. Nije izdržao pritisak. Ostale su pesme. Ove su mi najdraže:

Znam da je na nekoliko blogova pisano o MJ i rečeno sve što je trebalo da se kaže. Zato će, po prvi put, moj blog biti zaključan za komentare. 

Za 20 godina, od kako smo odvojene države, vlasti Srbije i Hrvatske nisu uspele da se dogovore o tome gde se nalazi granica između dve zemlje.Dok Srbija smatra da granica treba da ide sredinom Dunava (faktičko stanje danas i jeste takvo), Hrvatska se poziva na katastarske karte iz 1878, po kojima oko 10.000 Ha zemlje na srpskoj strani pripada Hrvatskoj, dok oko 3.000 Ha sa hrvatske strane pripada Srbiji. Srbija svoj stav zasniva na dva argumenta: Međunarodno pravo nalaže da se plovne reke dele sredinom (sličan argument Hrvatska koristi u pregovorima sa Slovenijom oko Piranskog zaliva) i da je 1945. godine jasno definisana teritorija Vojvodine, gde se kao njena granica spominje sredina Dunava.
Poslednjih godina hrvatska strana je odugovlačila pregovore, komisije se nisu sastale od 2003, a procena nekih naših eksperata je da Hrvatska čeka ulazak u EU, kako bi imala bolju pregovaračku poziciju i kako bi mogla da ucenjuje Srbiju.

.

Već je izvesno da će Srbija biti jedan od kandidata za organizaciju Svetskog prvenstva u košarci 2018. godine.  Ostala je jedino dilema da li ćemo se kandidovati sami ili zajedno sa Crnom Gorom.

Kada bi poštovali želju većine građana Srbije, dileme ne bi bilo: nikad ništa više sa Crnom Gorom! Priznali su Kosovo, uveli crnogorski jezik, u sportu se više okreću saradnji sa hrvatskim klubovima...

Dan kada je Crna Gora proglasila nezavisnost za mene je bio dan velikog slavlja. Dan kada sam konačno dočekao da himna moje države bude Bože pravde, a zastava srpska trobojka.

Kako godine prolaze sve češće postavljam sebi to pitanje.

Svi smo čuli za rakiju proizvođača iz Subotice od koje se otrovalo troje ljudi, do sad. Današnji Blic donosi vest da se proizvodi trovača, firme Skaid, i dalje nalaze u slobodnoj prodaji i na vidnom mestu. U tekstu nije jasno precizirano da li se radi baš o rakiji kojom su se ljudi otrovali ili drugim žestinama istog proizvođača, ali to nije toliko ni važno.

Prilično sam ubeđen da bi u SVIM drugim državama

Nedavno sam bio na večeri sa prijateljima, od kojih je jedan lovac. Ispričao je neke neverovatne stvari vezane za lovni turizam, a ja sam na osnovu razgovora sa njim i malo guglanja napisao tekst koji sledi.

Osamdesetih godina prošlog veka Srbija je od lovnog turizma ostvarivala prihode od oko petnaest miliona dolara, dok danas oni ne prelaze milion, uz tendenciju daljeg opadanja. Od 9000 lovaca godišnje, došli smo do brojke od 1500, uz napomenu da su Srbiju napustili oni bogatiji.