planina.jpg

Prvo ćemo o drugom.

Društvo znanja

Pre dve godine Kolarčeva zadužbina organizovala okrugli sto sa temom Društvo znanja - širenje i popularizacija kulture, nauke i umetnosti. Time je obeležila 75 godina kontinuirane predavačke delatnosti. Wow!

A pre desetak dana Zadužbina je objavila i zbornik radova izloženih na Stolu. Zbornik je uobličen u knjigu pod nazivom Društvo znanja. E sad, neko će reći da je knjiga okasnela zbog velikog protoka vremena, ali nije. Ni malo nije izgubila na svežini. Naprotiv, kao da je jutros pisana. Srbija je i dalje na istom mestu gde je bila ukotvljena pre dve godine, bar što se nauke i kulture tiče. Jedino se malo povećala razlika između nje i razvijene Evrope, jer ova druga žuri, a ona prva pre bilo kog rada mora, je li, da reši neke fundamentalne probleme, recimo gde će ko da sedi u Skupštini. A kad to reši onda bude neka crkvena slava pa narodni poslanici ne mogu da rade jer bi to bio greh. U svakom slučaju i dalje kao i pre nekoliko godina pola Srbije ne bi umelo da uđe u holandski voz, i većina naših (59,2%, 2008.) nikad i baš nikad nije zavirilo u svet Interneta. A o budžetu za nauku da i ne govorimo. Vidi se samo pod elektronskim mikroskopom. Itd. Jedno vreme sam inače bio srećan jer se brzina protoka moje veze sa Internetom popela na 2 megabita, ali pre mesec dana moj prijatelj Radan, iz Skoplja, mi reče da on ima brzinu od 10 megabita (i tih 10 megabita plaća otprilike koliko i ja ova moja dva domaća).

 
2009-12-01 23:59:23
Istorija| Tehnologija

Kako je postala fotografija

Saša Zorkić RSS / 02.12.2009. u 00:59

Nieps.jpgKratka priča o tome kako je pre 170 godina uz pomoć astronoma nastala fotografija.

Kao što znate, da nije astronoma, sve bi bilo drugačije, a naročito fotografija. Uzmite monitor u šake, zavalite se u fotelju i čitajte o tome.

Predistorija fotografije je koliko dugačka toliko i dosadna pa ćemo se odmah baciti u 19-ti vek kada počinju da se dešavaju prve interesantne stvari na ovu temu. Taj 19-ti vek je bio vek

 
2009-01-26 00:32:54
Društvo| Kultura

Trol i kako se spasti

Saša Zorkić RSS / 26.01.2009. u 01:32

Trolls (John Bauer, 1915)
Trolls (John Bauer, 1915)
Pre ili kasnije svako naleti na trola. To je prosto stvar nekog zakona. Ali odmah da raspravimo, ima trolova i trolova. Oni grozno strašni, nordijski, oni su bezazleni i simpatični. I nisu opasni već i samim tim što ne postoje. I njih sigurno nećete uživo sresti. Opasni su ovi drugi. Naročito domaći. Sreću se na raznim mestima; neki operišu po Internetu. Tu ih niko ne vidi i mogu da rade bezbedno. Prvo ćemo o njima.

Po spoljašnjosti trol se ni po čemu ne izdvaja od ostalih i u gomili ljudi ne možete ga prepoznati. On nije ni lep, ni ružan, nije ni pametan ni glupav, nije ni vredan, a ni lenj. On je prosečan prosek proseka, beskrajno siv i dosadan. Na ulici možete proći kroz njega, a da ga ne primetite. Potpuno je utopljen u svet oko sebe. Od ostalih izdvaja ga jedino bolesna potreba da drugima čini pakost. On diše za to da širi svađu, da remeti mir i sklad. On raste kada učini podlost. Ako uspe da mirnu i skladnu zajednicu zavadi, onda je velik kao planina.

 
2010-07-11 23:35:57
Astronomija| Zabava

DOBAR PROVOD NA LETENKI

Saša Zorkić RSS / 12.07.2010. u 00:35

 15-18 jul!

Slike sa Letenke (ranije godine)

1.jpg

Većina ljudi i ne zna da voli nauku. Oni kažu: „nije to za mene". Neki samokritičniji opet govore: „nisam ja za to". Svi oni greše, samo to ne znaju. Nisu dovoljo razmislili jer svako ljudsko biće voli nauku. Samo neki to ne znaju.

2.jpg
Jutro u kampu.
3.jpg

 
2009-06-15 22:59:18
Društvo| Kultura| Religija| Život

Evolucija boga i tvorca

Saša Zorkić RSS / 15.06.2009. u 23:59

nastanak.jpg 

Odmah da kažem: nije svaki bog tvorac, kao što ni svaki tvorac nije bog. Drugo, ovo nije potpuna priča o tvorcima i bogovima, već samo nekoliko mrvica o njima. A sad da krenemo.

U vrlo staro vreme bilo je puno bogova i boginja - više hiljada, ako ne i više. Izgleda da taj broj zavisi od stepena razvoja ljudskog društva. Svako želi da nametne drugima svoje božanstvo, ali za uspeh u tom poslu potrebna je izvesna sila, nekad intelektualna, često fizička, a ova druga dobija na snazi tek sa razvojem države.

 
2009-01-07 17:25:12
Život

NEKOLIKO REČI O VANZEMALJCIMA

Saša Zorkić RSS / 07.01.2009. u 18:25

Nekad mislim da smo sami u svemiru, a nekad da nismo. Obe ideje izgledaju mi podjednako zastrašujuće.

Artur Klark

Uzmimo, na primer, da jesmo sami u kosmosu i da toga postanemo svesni jednog trenutka. Na neki način bilo bi to zaista zastrašujuće saznanje jer bi u nama izazvalo osećaj beskrajne usamljenosti, možda i straha, a sam univerzum, sa našeg, ljudskog stanovišta, izgubio bi smisao. Jer, čemu sve to, taj silan prostor, ako nikog nema da živi u njemu. Kosmos je besmisleno velik da bi postojao samo za nas.

 
2010-08-29 23:10:57
Društvo| Nauka| Tehnologija| Život

Zašto smo tako uspešni?

Saša Zorkić RSS / 30.08.2010. u 00:10

zemlja.jpg
Zemlja. Ponekad se bolje vidi iz daljine.

Iz daljine gledano ljudi žive lepo. Oni se razvijaju i razmnožavaju. Menjaju uslove svog života, pa i same sebe. I svakim danom ih je sve više. Možda će destruktivnost jednog dana nadjačati čovekovu kreativnost, ali za sada nam dobro ide.

 
2008-06-16 23:26:46
Astronomija

NEODOLJIVI MARS

Saša Zorkić RSS / 17.06.2008. u 00:26

Mars
Mars
Posle dužeg vremena pročitao sam domaće vesti i odlučio da napišem nešto o Marsu. To je inteligentnije nego da komentarišem kako je svaka stranka jako zadovoljna svojim rezultatom na izborima, kako je svaka najjača samo ako se pravilno računa, kako će svaka da formira Vladu itd.

Dakle, zašto istražujemo Mars?

Mars  je prosto stvoren za istraživanje.

 

Astronomski magazin
Astronomski magazin
Prvi eksperiment je počeo pre osam godina, a zvali smo ga Astronomija, časopis za popularizaciju nauke. Između ostalog on je trebalo da pokaže da li je Srbija spremna i sposobna da izdržava jedan takav časopis, da li u Srbiji postoji dovoljan broj onih koje naučne teme popularno predstavljene toliko interesuju da će izdvojiti

 

Danas se navršava tačno sto godina od razorne eksplozije u području basena reke Podkamenaja, u oblasti Tunguska, Sibir. Za tih proteklih sto godina brojne ruske i međunarodne ekspedicije su posetile mesto eksplozije i detaljno pretražile i ispitale čitavo područje. Napisani su mnogi izveštaji, sastavljene mnoge studije i postavljenje mnoge teorije o uzroku, ali ni posle čitavog

 

Saša Zorkić

Saša Zorkić
Datum rоđenja:  18.03.1953 Pol:  Muški Član od:  23.07.2007 VIP izbora:  97 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Korisnikova VIP lista

Chris Farmer, Jelica Greganović

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana