Bili smo na putu. Sve smo videli. Sebe smo videli po prvi put. Pardon...videli smo jedno drugo.

Ja sam se skrivao, opet bežao u dim, ti si znala. Negde u senci crkve sam strepeo za sopstveni život, čekajući odgovor. Spreman sam da se pokajem, da odbacim sebe, da razapnem ego...

Je l' zna neko da mi kaže u kom trenutku u životu je shvatio da je postao čovek? Umorio sam samog sebe, ja sam od onih što hrle u optimizam naglavačke. I puno razmišljam...

Obećao sam da neću, ali šta ako se ponovo budem krio u dimu? Previše pitanja... 

Znam