Nekada davno crkavao sam od smeha nastavničkim pričama o tome kako su odmah posle Drugog svetskog rata roditelji sinove nazivali Staljin, Jugoslav, Traktor, Gvozden, a kćeri Petoletka, Sloboda i Gvozdenka. Verujući u snagu gvožđa i traktora, polet petogodišnjih planova obnove i snage Jugoslavije, deca su u svet kretala s ovom teškom opremom. U odnosu na njih Verice, Sunčice, Nevene i Marice izgledale su kao šarene konfete. Istina, ima jedna Marica čije se razumevanje krivina sačuvalo kroz istoriju iz drugih pobuda, ali ime je svakako ostalo lagano.

Čitam danas kako je jedan Egipćanin, Džemal Ibrahim, svoju tek rođenu ćerkicu nazvao Facebook, odnosno Fejsbuk ili kako se već na njegovom jeziku izgovara ime najveće svetske društvene mreže.

Skočila nekakva srpska javnost na noge pošto je čula kako jedan reper arogantno kaže da voli žene, ali samo kad ih plati. Osuđuju ga što je to rekao, što je to rekao uživo na televiziji, što se ponašao nepristojno prema učesnicama, traže osudu govora mržnje, traže smenu direktora TV B92, traže... 

Vladan Aksentijević, umetničkog imena Ajs Nigrutin, najveći ženomrzac i borac protiv prava žena. Čupavi slobodni umetnik, marginalni kreativac iz beogradskog naselja na levoj obali Dunava, za 25 sekundi živog prenosa više je učinio na uniženju ženskog roda

Novine i kutijice s natpisom ...dim šteti ljudima u vašoj okolini, najčešće kupujem na kisoku uz Bulevar R. Otvoren je 24 sata, uvek imaju sitniš i ne moraš da brineš šta će ti reći kad im rano ujutru zavijoriš hiljadarkom k'o zastavicom za doček ruskog predsednika. Ponekad tu kupim i plavi „Orbit" kad bih da utajim koliko volim dobar roštilj na prazan stomak.

kiosk

Prava

Danas nisam bio na ulicama Beograda pa ne znam. Večeras jesam bio na tim ulicama, ali opet ne znam. Gledao sam televizijske programe uglavnom i zato mogu jedino njima da kažem – svaka čast.

Dakle, svaka čast:

-          snimatelju Studija B što je u onolicki objektiv kamere uspeo da smesti onoliki stomak ministra za ljudska i manjinska prava dok je pozdravljao učesnike Parade

 -          Prvom programu RTS-a što je junački izdržao da ne prekine seriju Diznijevih crtanih filmova i makar tzv. „kajronom“ izvesti o milim

Institut za praćenje kretanja na svetskoj elektronskoj mreži popularno zvanoj internet - smešten je, naravno, u Americi. Istraživanja ovog Instituta nemaju nikakve veze sa žrtvama zemljotresa na Haitiju kojima je sada dobrošao svaki cent, peni, pfening, svaka para, lipa, denar, kruna...

Svet koji vapi za izlazom iz ekonomske krize čini se treba da istruže džepove kako bi poslao neku crkavicu za nužne potrepštine i hitne nabavke unesrećenima koje pod ruševinama još uvek traže. Međutim, novac se u svetu istovremeno i baca koliko i štedi. Evo šta kaže taj američki Institut:

• -

Ispričaću vam jednu kratku priču. Priča nema ime, preziva se Staletović i potpuno je istinita.

U novembru 2013, nakon uspešne rekonstrukcije, uselili smo se u novi dom na Zvezdari. Jeste da smo papire za gradnju čekali 14 meseci, ali smo tek po dobijanju svih potrebnih dokumenata – obavili posao. Kad sam od opštine Zvezdara dobio pravosnažnu upotrebnu dozvolu (kojom ti se verifikuje da si sve uradio po pravilima i platio svakojake dažbine) osećao sam se kao IKEA kad im onomad ministarka Mihajlović dodelila dozvolu.Znači, moćno.

Malo nakon useljenja

Ljubaznošću prosvetnih radnika nazive dela Dobrice Ćosića upoznao sam veoma mlad. Predstavili su mi ga kao „pisca, romasijera i esejistu“ takođe i kao „partizana, političkog i nacionalnog teoretičara, političkog komesara partizanskog odreda“. Što je škola više odmicala sve su ga češče nazivali i „duhovnim ocem srpske nacije“ i „redonim članom Akademije“. Jednom smo, gluvareći na nastavi, na papiru sastavili tekst predloga za izradu Ćosićeve vizit-karte i na njemu nabrojali 26 titula koje je do tada nosio.

(Iz edicije „Kablovske sveske")

Toma K. bio je veliki drug svima i još veći neradnik. I loš učenik i lenjivac i sporać, ali dobar dečko. Tada su se voleli takvi ljudi, samo na njih niko nije računao. Dugo je lutao za samim sobom nikada ne posrnuvši, ali i udaljavajući se od onoga za čim traga. Sve dok jednog dana, uz pomoć brata od strica, nije zadužio teget plišanu uniformu sa izvezenim „JŽ" na malom džepu, teget kapu s crnim širitom i svetlo-braon kožnu torbicu. Postao je kondukter

Stiska se i traži da piški. Grabim je u naručje i kroz posetioce koji se nelinearno kreću hitam ka ćošku s toaletima kad ono - demokratija! Veliki izbor velikog tržnog centra - četvoro žućkastih vrata obeleženih sivim pločicama. Mučki wc, ženski wc, toalet za osobe sa posebnim potrebama i prostorija za majke sa decom. Pa, šta da radi otac sa ćerkom u naručju, struku vam dizajnersku!

Silueta dugokose majke (znači stereotip) kako drži bebu u rukama navede me da prvo tu kvaku zgrabim. Dobro vratima odmah na leđa nisam srušio tapaciranu tetku s ogromnim naočarima belog

Tanjug - 23. oktobar 2009. Tokio -- Japanski naučnici proizveli su humanoidnog robota koji savršeno simulira simptome novog gripa, koji treba da pomogne u osposobljavanju medicinskog osoblja.

Ljudi, trebalo bi odmah da odredimo prioritetne grupe građana i da ih vakcinišemo protiv virusa gripa. Da se ne gužvaju po domovima zdravlja, da ne utrče penzioneri, trudunice, hronični bolesnici i deca preko reda. Da kad nestane vakcine ne zaustavimo proces društveno-ekonomske tranzicije. Da imamo koga da pošaljemo u Brisel za Novu godinu da nam donese Beli šengen i