НИНОВА НАГРАДА – шири избор
Жири за доделу НИН-ове награде за најбољи роман 2019. године и овога пута суочио се са хиперпродукцијом на књижевној сцени у Србији, добивши на читање чак 201 наслов, од којих је у шири избор уврстио 32. Међу њима су и дела досадашњих добитника тог књижевног признања и дебитаната различитих генерација, објављена у издању великих, али и малих независних кућа.
У конкуренцији су романи:
ЧУВАЈТЕ СЕ МАЛЕ КУТИЈЕ
Свака кутија је тајна још из античких времена. Затворена, покривена поклопцем, она крије велика изненађења и важне ствари.
Ни модерна времена нису запоставила тајну кутије. Код Васка Попе она постаје читав свет, да би је Буњуел вратио на праву меру: мала кутија са великом тајном, док је Тарковски умро као жртва њене тајне.
У овој причи догађаји су истинити, али су се догодили различитим личностима.
Ако се неко препозна, то ће бити на његову одговорност.
СРПСКИ САФАРИ
О правој личности и способностима Станоја дуго се није знало у редакцији. Познавали смо његову физичку појаву: повиши и кошчат, бујне косе са дугачким зулуфима и кратком брадицом чији је шпиц питагорејски издуживао лице. Знали смо да је тако и живео, по хипотенузи, док су се светачки и уметнички имиџ надметали у њему. Оне вечери у кафани, када су столови залебдели а ми уронили у срећу безбрижног постојања, Станојев уметничко-боемски лик је надвладао и, чини се заувек, ћушнуо бројанице на дно његовог најдубљег, тајног џепа.
Чим је газда кафане почео да скупља и пребројава испијене флаше, Станоје га је позвао, заденуо му неколико новчаница у мали џеп капута и нешто шапнуо.
Газда се усправио, погледао нас и поново нагнуо да боље чује.
- Затараби кафану! – поновио је Станоје. – И донеси нову туру, шта ко пије.
- Е, нека си му рекао! – огласио се заменик глодура. – Таман смо се загрејали...
Негде после поноћи, усред наше дерњаве и пијаних расправа, пукло је велико кафанско огледало иза шанка и хиљадама блиставих стаклића, као зрнцима леда, посуло све около. Тресак је заглушио галаму, а тишина потом, уз звон понеког закаснелог стаклића, била је провалија у коју смо сви пропали, одједном истрежњени.
ОД СТРОФА – КАТАСТРОФА ДО МАХАБХАРАТЕ
У културним круговима чест је ламент над интернетом и друштвеним мрежама да су „пуни ђубрета“. То јесте тачно, али је и нека врста „киселог грожђа“ јер је већина књижевника, осим коришћења меила и компа као писаће машине – електронски неписмена. Једина озбиљнија имена која се баве новим могућностима интерактивне и електронске књижевности су Владислава Гордић – Петковић (књига „Виртуелна књижевност“, објављена пре десетак година), недавно Марко Недић са акцентом на неколико аутора и површним општим прегледом и Мирољуб Тодоровић – творац сигнализма који подстиче нове покушаје и експерименте и подржава сигналисте и сигнализам годишњим зборницима.
Autor: Juval Noa Harari
FEJSBUK I LJUDSKE ZAJEDNICE
Kalifornija je navikla na potrese, ali politički tremor američkih
izbora 2016. godine ipak je za Silicijsku dolinu bio neugodan šok.
Shvativši da su dio problema možda i oni, računalni čarobnjaci
reagirali su na problem radeči ono što inženjeri rade najbolje: traženjem
tehnološkog rješenja. Najsnažnija reakcija bila je u Facebookovu sjedištu
u Menlo Parku. Naravno. Facebook se bavi društvenim mrežama, pa
je najviše usklađen s društvenim nemirima.
Nakon tri mjeseca preispitivanja, 16. veljače 2017. godine Mark
Zuckerberg objavio je hrabar manifest o potrebi stvaranja globalne
zajednice i Facebookovoj ulozi u tom projektu. U govoru koji je nakon
toga uslijedio na prvi put održanom Facebookovu samitu zajednica 22.
lipnja 2017., Zuckerberg je objasnio da su sociopolitički nemiri našeg
doba - od raširene zloporabe droga do ubojitih totalitarnih režima -
velikim dijelom uzrokovani raspadanjem ljudskih zajednica. Zažalio je
što „desetljećima broj članstva u raznim vrstama takvih zajednica
opada za čak četvrtinu'. „To je mnogo ljudi koji sada smisao i podršku
trebaju pronaći negdje drugdje." Obećao je da će Facebook biti
predvodnik borbe za obnovu tih zajednica i da će njegovi inženjeri
preuzeti teret koji su odbacili župnici. „Počet ćemo razvijati neke alate",
rekao je, „kako bismo olakšali izgradnju zajednica.“
БЕОГРАД - ДАН СЕДАМДЕСЕТ ПЕТИ
Мика - Јун 6, 1999 15:43 (195.250.*)
Безумље се, изгледа, приводи крају. Ракете још експлодирају по Косову и понегде по Јужној Србији. Београд, Ниш и друге градове надлећу мала јата беспилотних летилица (ноћас их је било 4-5 над Сењаком и још понека ту и тамо). Снимају, ваљда, оно што
ВРЧ СВЕТОГ ЂОРЂА
Блокада је затекла речни брод Јајце на везу у Рушчуку, при истовару робе. Неколико дана су дизалице истезале своје дугачке вратове од утробе брода до великих магацина на обали, а онда је брод одвучен на сам крај луке, у устајалу воду где је већ рђало неколико напуштених шлепова и стављен под полицијски надзор.
ПУТОВАЊЕ ФРАКТАЛА
ДВАНАЕСТ СТВАРИ КОЈЕ СУ ПРОМЕНИЛЕ СВЕТ:
тржни центри,
мобилни телефони,
економска криза и незапосленост,
интернет и виртуелни живот,
Википедија,
Јутјуб,
избеглице
ријалити програми,
клонирање
ласерске операције
Хаблови снимци свемира
фрактали
ПРВИ ИНТЕРНЕТ-РАТ НА БАЛКАНУ
Прва ратна дешавања у Србији догодили су се на "Великој Мрежи", преко рачунара и уз коришћење врхунског знања електронике.
Узбудљива догађања почињу још 1997. године. Нове српске презентације и дискусионе форуме све чешће посећују "заклети Хрвати" и "прави Бошњаци" остављајући своје
МОНИКА, СТИСНИ ЗУБЕ
Осећање да се мора издржати упркос бомбардовању те 1999. године стварало је осећај надмоћи над догађајима, онај специфичан ратни хумор у коме се духовитост смењује са горчином, а "вицкастост" укључује и неке друге, иначе непожељне теме. То је смех који проистиче из слободног односа према догађајима