tata?da li mogu da odem sa drugaricom u grad veceras?
pazi recenice?!?!?!
da ode u grad sa drugaricom?a nema jos uvek ni osamnaJest leta?!?!?ne znam...nisam pametan....morao bih dobrano da razmislim o istom.
bilo bi lepse da mi je poslala neku pismenu molbu,zahtev,sta god...a ne ovako,u lice,iz cista mira..i ko sad da se snadje u svemu tome?
lakse bi bilo...pa ja lepo sednem,razmislim dobro jedno par meseci,pa joj uredno odbijem zahtev sa vrlo mudro smisljenim obrazlozenjem.
a ovako...sta reci?dobro sreco,ajde idi,al' nemoj dugo!
k'o da ima veze da li ce dugo?ja

davno nisam usao u voz...godinama.a nekada,to je bili moje jednino prevozno sredstvo.i to ne prevozno sradstvo koje te je vodilo od tacke a do tacke b.nego iz avanture u avanturu.od devojke do devojke,od grada do grada.jurio sam prijatelje,trazio ljubavi,upoznavao nova mesta,i sve to nije moglo da se zamisli bez voza.jos uvek se secam onog tipicnog mirisa(da ne kazem smrada)kada udjes u isti.ni sam vise ne znam koliko sam prica ispricao potpunim strancima,i koliko sam zivotnih prica cuo od njih.i naravno,stalno vijanje sa kondukterima,zato sto smo konstantno putovali bez dinara u dzepu,i bez

opet su me inspirisali pojednici da pisem!da li je to dobro ili lose?
verovatno da je dobro,mora covek od negde da vuce ispiraciju...
ziveo sam jedno vreme preko grane.nije bilo jako dugo,ali mi se cini da sam video i drugu stranu medalje.
a ta druga strana,iz mog ugla,izgleda ovako:
nije potrebno ulaziti sefu u bulju da bi dobio svoju platu.sve sto trebas da uradis je da zaradis svoju platu,
i onda ces je,verovao ili ne,dobiti!
nije potrebno da brines o ekologiji!drugi su tu da brinu o tome!koliko god to cudno zvucalo,ti drugi su politicari,i oni ti lepo kazu:

kuda otici kada istrosite zivce na svakodnevne probleme,nesuglasice i racune?
na more?ne hvala!vec mi se stvaraju slike u glavi...krenes na put polako,paklena vrucina,pa kvalitetni putevi,
dete sa zadnjeg sedista na svakih 12 sekundi pita da li smo stigli,i ako nismo kad cemo.
nekoliko kazni za prebrzu voznju,prljave tablice,i ko zna sta jos,cisto radi odrzavanja dinamike!
onda stignes na more.preskocicu deo kada ti pukne guma 300 km od najblizeg mesta,i kada te u zaustavljenom sanitetu,pored poluzive zene,odvezu do vulkanizera,i koji ti za zamenu ventila naplati dvadeset

evo mene opet...nisam dolazio par dana.razlog?teska depresija...
kao i pola stanovnistva u srbiji,dodje to tako sa vremena na vreme...samo se podvuce pod kozu,
i shvatis da ti nije ni do cega,i da nemas volju ni za cim...i tako...da gutam tablete?ne hvala,dovoljno sam nenormalan i bez njih!
da radim nesto konstruktivno?ma daj...kakve koristi od toga?i onako ce pre ili kasnije neko da ti se posere u rad,i da kaze da bi on to uradio mnogo bolje!
da setam?
ma da...to bas pomaze..i svo vreme uz put razmisljam opet o svim mogucim problemima...privatnim,globalnim,virtualnim,telesnim...

nije me bilo dugo.verovatno niko nije ni primetio.dolazim ovde da kao prosipam neku pamet ,i da se nadam da istu neko cita.pa sta i da je cita?sta citac ima od toga ,a sta imam ja?jeste da ce nekome ovo da zvuci kao jako negativna pricica,ali samo sam jako prehladjen ,i prehlada ocigledno budi ono najbolje u meni...zasto covek ima konstantnu potrebu da se predstavlaj drugima?kroz price ,pesme,folove,sarmiranje,glupiranje i ko zna sta jos?zasto nam je to tako potrebno?zasto ne mozemo da budemo srecni bez toga da moram da pokazem prijatelju kako sam kupio novi mobilni?morao sam ovo da uzmem za

samo zato sto sam brizan do besvesti i nazad,imam osecaj da ce se ova tema sasvim cesto pojavljivati ovde na mom blogu.
koliko puta ste uhvatili sebe kako,kada prodjete pored decije sobe,svratite na tren cisto da proverite da li vam dete dise dok spava?
ok,pomislicete,to je sasvim normalno...i bilo bi normalno...da je moje dete beba,ali ja to radim jos uvek,bez obzira na to sto moja princeza ima 10 godina!
ovim sto sad znate koliko ona ima godina,shvaticete jos bolje koliko ja unapred razmisljam o eventualnim problemima sa njom!
pa onda samo mozete da zamislite,kako cu se

hteo bih da se osvrenem na tekst svoje prijateljice teodore.mislim,ona me je inspirisala da malo procavrljam i na tu temu...
ovo sto sad ide je uproscena verzija moga stava prema jednakosti polova,imena,zacina,biljaka,zvanja i svega ostalog.
volim jednakost!to je nekako bas extra!volim da vidim zenu kad cepa drva,i ponosi se istim!
volim i da vidim muskarca na tv-u koji prica o suknjicama,gacicama,modi i sivenju,sa neverovatnom kolicinom zara u sebi!
napisao sam zara,a vi vidite na sta sam mislio!volim,brate,i da vidim kad devojka bas hoce da otvara vrata svojoj ribi,

jako sam ljubomoran na ljude koji rade posao koji vole.to ide do te granice da se osecam jako pateticno.da li zbog toga sto mislim da nisam dovoljno dobar ili sposoban da radim ono sto volim,ili zbog neceg drugog,ne znam,ali je osecaj uzasan.gledam sve te voditelje,pisce,umetnike,crtace,pevace ,letace,j**ace,i ko zna koga sve jos.i pitam se,pa dobro bre majmune?!?!?pa zar nisi mogao i ti ovo?sta je tu toliko tesko?i polako pocinjem da shvatam sta je tu tesko...tesko je to sto nisam dovoljno dobar u bilo kojoj od tih stvari.voleo bih,ali nisam.to je srpsko prokletstvo.hocemo sve ,a ne zelimo

koliko cesto pozelite da promenite sve zarad nekog nepostojeceg trenutka u neizvesnoj buducnosti?koliko ljudi uopste pricaju o tome?makar i sami sa sobom?da li je jedini spas gurati sve pod tepih i nadati se boljem,ili to jednostavno potraziti?da li je kukanje na surov zivot odlika svih svesnih ljudi,ili je to njihovo slatko prokletstvo?kazem slatko,zato sto sam ubedjen da ljudi uzivaju u kukanju...ko je jos napisao pesmu kada je bio srecan?ko je jos preplivao more samo da bi video osobu za koju zna da ce ga gurnuti u neopisive dubine tuge,ali opet....
to uporno radimo...cackamo nedokucivo,trazimo