Da li se stvarno ostvaruju one želje koje jako poželimo, one koje dugo želimo i koje nam se čine veće od nas samih? Da li je moguće da ih ponekad toliko jako želimo da previdimo trenutak u kome nam se pruži prilika da ih ostvarimo? Ili se dovoljno naviknemo na to da samo želimo i kada dođe trenutak ispunjenja, mi se uplašimo i pravimo se da ne primećujemo, jer šta ako ipak ne uspe i lepa želja postane ružno i bolno neispunjeno očekivanje koje peče u vrhovima prstiju... Vrhovi prstiju... u stvari sve što sam ikad osetila, svako zadovoljstvo i svaki savršeni trenutak desio se

Koliko smo zaista svesni onih malih zadovoljstava, svakodnevnih ali retkih prijatnih trenutaka? Gledam ljude oko sebe, svoje prijatelje, bliske prijatelje i pitam se da li zaista njima vreme teče drugačije. Neki od njih su zaposleni, neki nikada nisu ni radili ali nije u tome stvar. Svaki put kad se skupimo povede se priča o tome koliko ko ima sreće u životu. Kao da je to nešto što ti ili daju ili ne daju kad se rodiš, zadenu ili ne zadenu u benkicu, pa šta kome zapadne. (Neka sestra ili babica koja porađa sve naše majke, ima ormarić pun paketića sreće, ali od silnog posla ne može

Moja soba za čitanje - ako se to uopšste može nazvati sobom...Taman dovoljno mesta da se smesti veliki, široki krevet za dvoje, dve police sa knjigama i kutija sa torbama i šeširima. Odmah pored su vrata terase, kad je lepo vreme kao sada, otvorena širom. To je zapravo moja spavaća soba, ali je zatrpana knjigama. U krevetu za dvoje, spavam samo ja.
Nedelja popodne, pokušavam da smirim i sredim misli. Moja glava na neki čudan način nije moja. Pored mene na polici "medeno" bela solja sa tacnicom i miris jos vruće slatke kafe. Dve keramičke kravice me gledaju zbunjeno.
"Ko

Trenutak - kratak vremenski period sa kretanjem samo u jednom pravcu, ostaje u sećanju, ali se ne ponavlja.

Čitav život sastavljen je od trenutaka. Neki ga obeležavaju kao početak i kraj, neki su odgovorni za duga prijateljstva ili ljubavi za koje mislimo da nikada neće proći. Svaki je bitan na svoj način, svaki se dešava samo jednom. Što ga duže iščekujemo, to trenutak postaje bitniji i, čini nam se, veći. Fizički, uslovno rečeno, svi su isti, svi traju podjednako kratko. Ono što ga čini većim, dužim, je naša žudnja pre nego što se desi.

Jedne noći, moj prijatelj i ja, sedeli smo u parku i jeli pecivo. Posle dugog ćutanja, izgovorih jednu veliku istinu. U tom trenutku, iza naših leđa, srušilo se drvo.