Još dok sam bila dete maštala sam da ću raditi neki posao koji neće imati mnogo veze s ljudima, kao npr. muzej, arhiv nekakav, biblioteka, samo da mene smaraju  sa svojim propitivanjima. Ali kako nam se život često podsmehne i poturi nam ono što najviše mrzimo nadjoh se tako, pre evo još malo pa 10 god u jednoj banci, na šalteru. Ljudi moji, to je za mene bio kulturološki šok. Verovala

 

Krivo mi dodje što se većina ljudi stidi svog porekla. Mi smo svi sa sela, 95% gradjana ima bar jednog roditelja koji je došao sa sela u grad, da završi školu npr. Tu se zaposlio i ostao. Kasnije, mi dečica s gadjenjem gledamo na selo. Roditelji nas ne vode često tamo, jer Bože moj, smrdi svinjac, krave se ritaju, buve ujedaju, a tek trava  i krpelji, bolesti na

 

Poslednjih godina, na svakom ćošku se mogu videti raznorazne kampanje, peticije, apeli koje za zadatak imaju da olakšaju ženi trudnoću. Ove ne mislim na medicinske aspekte, mada mi se čini da ta nebriga u zdravstvu potiče najvećim delom upravo odavde:

Pominjala sam u jednom od prethodnih blogova da sam imala tu (ne)sreću da budem na šalteru, znači u neposrednom kontaktu s ljudima. Nikada u životu za to vreme nisam videla nikoga, ni muškarca, niti ženu da je trudnicu pustio preko reda, samoinicijativno. Mi kao službenici, nemamo pravo da ljude puštamo preko

 

Dodaci hrani i pićima koja svakodnevno koristimo

Bezopasni dodaci:


E100, 101, 103, 104, 105, 111, 121, 130, 132, 140, 151, 152, 160, 161, 162, 170, 174, 175, 180, 200, 201, 202, 203, 236, 237, 238, 260, 261, 263, 270, 280, 281, 282, 290, 300, 301, 303, 305, 306, 307, 308, 309, 322, 325, 326, 327, 331, 332, 333, 334, 335, 336, 337, 382, 400, 440, 471, 472, 473, 474, 475, 480

Nedovoljno istraženi dodaci:

E125, 141, 150, 153, 171, 172, 173, 240, 241, 477

Opasni dodaci:

 

Jucerasnje popodne sam  provela u kaficu sa raznim drugarima.... Smenjivali su se, a nas dvoje je sedelo sve vreme. Pricale su se, uglavnom, neke poslovne price, dosadne i izandjale, recesija, svetska kriza, presing, presing,presing.... Ma, mislim da ni sama vise ne verujem u to, iako moram da ubedjujem ljude tj. zaposlene da je to tako.....

Onda, ne znam ni sama kako, dodjosmo do licnih tema. Oboje nemamo jednog roditelja, majku. Inace, ne pricam o tome, samo meni bas bliski ljudi znaju. Ne znam zbog cega, pomalo me je sramota da pricam o tome, valjda zato sto se ljudima

 

„I am asked to hide
my viewpoint
from them
for fear of their
fear."  

(Charles Bukowski - Be kind)

 

 

   Možda baš nije tako, ali nekako na kraju ispadne tako. Na kraju mora da se još izvinjavaš što se ne ponašaš kao oni. Ispada da nisi normalan, šta god to značilo biti normalan, a po mom skromnom mišljenju

 

Priblizavam se

konačno spremna da me poljubiš

Granica je ova

Činija šećera na stolu

I samo jos koji cm

I bicemo blizu usnama

Trepavice ti trepere

Kroz vrelinu moje cigarete

Ili mozda daha

Sve blize

Kao slucajno se naginjemo

I tako ti sekundi

Postaju dugi

Sto se

Procitala sam danas da je nas direktor Poreske uprave izjavio da jedan deo trgovaca i dalje ne izdaje fiskalne racune. To smo znali odavno i primecujemo na svakom koraku. Tada sam pocela da se nerviram, bes je u meni rastao sve vise i vise...  Ja radim na takvom mestu da sam non stop podvrgnuta kontroli, da nema sanse da se desi da budem neljubazna, da izgledam zapusteno, da ne ispostujem klijenta.... Zna se sta sledi posle toga..... A vec godinama idem u prodavnicu na cosku, mesaru, frizera etc. koji su me upoznali tokom vremena i  vise mi ne daju racune ! Naravno, u pocetku, dok se nismo

Provlačim se kroz dane i noći, isto tako mogu biti i duh. Godinama učim da osećam, i osećanja se mešaju i stapaju u jedno, osećanje nemoći i konfuzije. Kao da čujem glasove koji odsvud šapću i pozivaju.........mešaju se i onda se blokiram. Tada zastanem i odmaknem se od sebe, posmatram se s visine i vidim nista.

Pomalo prezirem psihologiju, sociologiju,

 

dve debele babe

na ulici

plešu

zamisli...

to je malo cudno u zemlji srbiji.

a cule su valjda neku muziku

negde

u glavi, mozda ?

i sto se sad smejes ?

pa one se samo dobro zabavljaju

a ne ko ti i ja

najvise sto sam dobila je

sedenje u krilu

i cupkanje na kolenu

kad ces da me vodis na ples ?

ili bas dođi kod mene da plesemo

il da se pridruzimo bakicama?

Mislim,

Nismo mi bas toliko daleko

Od te muzike u njihovim glavama.

 ----------------------------------------------------------

Bas