Najlakse je zaplakati,

Suzu je tesko zadrzati.

Neisplakane suze

Pretvaraju se u bisere.

Najcesce nose ih oko vrata,

Na prstenu ili mindjisi.

Da svima odmah sve bude jasno.

Sto duza niska bisera,

Mislim,veca je i muka.

Ma bili beli,crni ili sivi,

Uprkos raskosi,tesko se zivi.

Najcesce.

Mada ima i izuzetaka,

Kada nanizane suze

Nosi ona koja ih od drugih uze.

Mozda sve ovo i nema veze,

Mozda su suze samo suze,

A biseri

Danas je

Stiglo proleće.

Laganim korakom,

Gotovo kradom.

Neka nova svetlost

Prošetala belim gradom.

U mojoj bašti,

U mojoj mašti,

Sve će da živne.

Za sobom

Ostavljamo snegove,

I vetrove kivne.

Dolaze lepši dani,

I krošnje cvetne.

Odagnaće proleće

Sve misli setne.

Najlepše godišnje doba,

Svima nama

Neka donese

Samo ljubavi sretne.

Kada se

Na moja ramena

Konačno

Pricao mi jedan prijatelj.

Ovo je njegova prica.

Ja samo zapisujem:

Narod veli-Kad psi zacvile,neko ce umreti!

No,tesko da sam u to mogao da poverujem.Narod kao narod,svasta izmislja i svasta prica.

Ziveo sam u Rabatu,glavnom gradu Maroka.Na obali Atlantskog okeana.Bio u diplomatskoj sluzbi u nasoj ambasadi.Ziveli smo u blizini Nacionalnog konzervatorijuma muzike.U jednoj od onih uskih ulica.

Lepo je bilo.Saren grad,dobri ljudi,velika luka,usce reke Boureg Rej,mnogi spomenici kulture,zivopisne ulice i trgovi,mnogobrojni

   Ima prica koje moraju da budu ispricane.Cak i onda kada je to opasno.Za bilo koga.Mozda,cak,i za citaoca.Jer,sa tim se nije saliti.Sa tim,ili sa njima.A ko su to Oni ne bih vam smeo ni u snu kazati.Mnogo je opasno!

   Elem,glavni junak ove istinite price je moj drugar.Bilo bi bas opasno za njega ako bih vam rekao kako se zove.Iako je on,taj moj drugar,potpuno bezopasan tip.Eto,tek tako dospeo je u cudnu,opasnu situaciju.Tamo negde,u jednoj zemlji na Zapadu.Zbog mnogo cega on i ne bi smeo licno da vam ovo isprica.Nije smeo ni meni,ali,eto,otelo

Posle osamnaest godina Ante Markovic ponovo u Beogradu,u Palati Federacije,u SIV-u!Ushiceno javljaju svi nasi mediji.

Izronio sa dna mora.Ovi nasi celnici okacili ga na revere kao suvenir! 

Pravo da vam kazem,i meni je drago da se Ante vratio!Dok je on bio premijer Jugoslavije (one Velike Jugoslavije),lepo se zivelo.Plate su bile nekoliko hiljada maraka,kupovna moc stanovnistva gotovo na evropskom nivou,a robe koliko hoces!I to sa svih strana sveta.Istina,govorili su mnogi,Ante nas previse zaduzuje,placace to mnoge generacije koje dolaze....

Danas

Ako zelis da me sacuvas,

U svoje srce odmah me uvedi,

Drugacije ne vredi.

Ako kojim slucajem ne bude tako,

Ja cu se,

Kao kugla leda na suncu,

Topiti polako...

Pricao mi jedan moj ucitelj,onako uzgred...

Otac mi je bio zeleznicar.I detinjstvo i mladost protekli su mi uz prugu.Vidis,na ovoj staroj fotografiji,snimljenoj 1930 i neke,ovaj glavati decak sa klempavim usima,u kratkim pantalonama,to sam ja.Stojim,sa svojim drugarima,na vrh parne lokomotive.Nije to bila bilo koja lokomotiva!To je bila najsnaznija parnjaca,tek pristigla u Nis iz Austrije.Cekali smo je da se pojavi mesecima,otkako je objavljeno da se nasa zeleznica konacno modernizuje.

Ali,to sada i nije tako vazno.Moj otac bio je lozac lokomotive,i od njegove

Sanjas me

U crnom odelu

I beloj kosulji

Onako

Raskopcanoj pri grlu

Nehajno

Il' raskalasno 

Kako koracam

Tanak u struku

Tanji no sto jesam

I visi

Sve visi 

Sto sam ti dalji 

I pitas se

Sta li bi to

Moglo da znaci

Na nocnoj komodi

Ceka te pismo

Otisao sam

Zauvek 

Prvi put

Drhtao sam

Kao prut

Istina 

Bilo je lepljivo leto

197o i neke 

Tamo

Na hrvatskom primorju

I eto

Nije bilo gde

Tako skriveno

Kao sto je moralo

Da bude

Osim tamo

Na groblju 

U Sucurju

Na Hvaru

Na  vreloj

Od letnje vreline

Mladosti

I silne siline

Strasti

Na nadgrobnoj ploci

Od mrkog mermera

Neke Ane

Gospodjice il' gospodje

Iz ranog XVIII veka 

Njoj

Po obicaju starom,

Ti ces sada da pustis suzu.

I dok ona lagano klizi niz tvoje lice,

Kosava koraca na kraju nase ulice.

Ogromna snaga u krhke krosnje stize,

Sve si mi dalje,sto sam ti blize.

Ono sto vekovima bese mirno i sneno,

U naletu vetra moze biti polomljeno.

U jednom jedinom trenu,

Za sva vremena,

Razvaljeno...