Ja sam osoba sa hendikepom. Iz Beograda sam. Zadnjih nekoliko godina redovno idem na crnogorsko primorje zato što volim more. I baš me briga za politiku, važno mi je samo da se nadišem morskog vazduha, osetim ukus morske vode i onaj sladak umor od vode, da se šetam pored mora uveče, da slušam muziku iz kafića. To je za mene raj! E, sad ove godine Savez za cerebralnu i dečiju paralizu nije uspeo da organizuje letovanje za nas. Neki od nas žive u stanovima koji nemaju ni terasu, celu godinu borave između 4 zida i ovo im je jedina šanca da izađu napolje, da vide svet oko sebe, ljude.

Obožavam film "Kad čovek voli ženu"zbog života koji prosto vrišti, do bola i suza. Tu su glavni glumci, sta rekoh, glumčine: Endi Garsija i Meg Rajan. To je priča o naizgled srećnom braku, ona je majka dve preslatke devojčice, savetnica u školi + domaćica, on je pilot i često nije kod kuće. E sad ono glavno: ona počinje da pije sve više i više, muž se trudi da joj pomogne, čak povremeno odlučuje umesto nje u vaspitavanju ćerki, ali ne vredi sve dok se ona jednog dana nije onesvestila u kupatilu, starija ćerka uspaničeno zove oca, sledi odlazak na odvikavanje, muž počinje

Odrasla sam uz muziku 80-tih i ne stidim se priznati: nedostaje mi ta velika Juga. Ona u kojoj se nije gledalo odakle je ko. I kad se moglo putovati gde hoćeš. Zato vam poklanjam nekoliko pesmica iz tog vremena:

Šta mislite o ovom ludim vremenskim prilikama? Trebalo bi da bude ovako:

Ali je ono ovakvo:

Prica o chilli papricicama Svim ljubiteljima ljute hrane, papricica je nezamenljiv dodatak svakom obroku, pa još ako je jako ljuta... Ona nije omiljena zato što je zdrava i prepuna vitamina C i E, nego zato što njen rezak ukus i štipanje za jezik i nepca, otvaraju apetit i pojacavaju ukus hrane. Svako bi trebao da uzima po malo ljutih papricica, jer one i regulišu metabolizam. Poreklom iz predela današnjeg Meksika, cili papricica je postala omiljeni sastojak jelima širom sveta. Preko 100 vrsta se gaji samo u Meksiku, a još nekoliko i u Južnoj i Jugozapadnoj Americi, Jugoistocnoj

ШУМА

Лишће шуми, сунце

милује латице нежне

цвећа боја разних.

Једнорог бели, прелепи,

на дохват руку ми је док

шапућем тихе, умирујуће

речи и гле, његове ноздрве

ми прсте миришу... Занемех

од чуда тог, осмех ми усне

шири у радости чистој као

река кристална. Продире

Kao što znate, prvo je izmišljen fiksni telefon, pa onda bežični i na kraju je stiglo njegovo veličanstvo: mobilni telefon. Hvala bogu! Skoro da je nemoguće videti čoveka, ženu ili tinejdžera bez ove sprave. Na ulici, u prodavnicama, na televiziji ih vidim kako tipkaju sms-ove, mms-uju i pričaju. Naučnici upozoravaju da mobilni nije baš bezbedan, ali ljudi ne haju za to... Pojavila se nova bolest: nomofobija, strah od gubljenja mobilnog

Ko ima pravo da zabrani bilo kojoj manjini da se okupi gde hoće? Tu mislim na homoseksualce, lezbejke, rome i druge manjine... Homoseksualci nisu krivi sto su takvi, oni su samo rodjeni takvi, kao svi mi koji "dičimo" sto smo strejt(pravi na engleskom, ako to neko ne zna). I oni imaju svoja prava na život bez stida. Setite Džordža Majkla, Eltona Džona i drugih.(kojima trenutno ne mogu da se setim imena) koji su se javno deklarisali kao homoseksualci. Direktor "Sava Centra" i gospodin Dragan Đilas su bili fer, pa se izvinili. Ipak mislim da to nije trebalo da se desi.  Samo da se zna,

Povremeno kad čitam neku štampu, na primer: "Alo", "Kurir", "24 časa", "Novosti", zasmetaju mi naslovi. Sve crno da crnje ne može biti... Prekjuče pročitam: čovek sam sebe kastrirao, a to je uradio da bi dokazao supruzi da je voli. Bolje da je otišao kod psihijatra! Ili internet pedofil, čitali ste o tome sigurno, da se ne ponavljam. Pa onda dečje tuče u školi ili u dvorištu, to je užas! Neverovatno mi je da su deca postala toliko surova.  Zar je moguće da su ljudima toliko privlačni šokatni naslovi? Lepih i veselih naslova je malo, vrlo malo, tek toliko da

                БЕСКРАЈ

Време тече полако, тихо, као широка река.

Поглед ми блуди у плаве даљинe... Облаци путују

преко плаве небеске аутостраде налик на јастуке

пуне снова. Затварам очи, бесконачан мир ми испуњава

душу. Осмех ми је на уснама, залепљен лепком среће.

Време тече полако, тихо,