Portal B92 sa autorkama Pescanika ubrzano radi na tome da se citav sajt pescanik.net preseli ovde, u "sigurnu kuću". U medjuvremenu, kao što sam rekla, svoj blog ponovo aktiviram sadržajima čiji su autori saradnici Pešcanika. Danas objavljujem pismo autorki i dva teksta - Nikole Samardžića i Petra Lukovića. S jednom napomenom - pescanik.net čine tekstovi, ali ne i komentari čitalaca. Blogerski način komunikacije, posebno onaj koji se može zateći kod mene, nije prihvatljiv svakome. Molila bih vas da diskusiju vodite na primereni način i da budete pristojni prema gostima.

Hvala.Blogerka

Vrlo često sanjam isti san. Zatičem sebe u školskoj klupi, onoj gimnazijskoj i vrlo konkretnoj, uoči časa neprijatne nauke koju nikada do kraja nisam savladala. Zatičem se u trenutku kada mali odmor još uvek traje, ono neko mini rasulo, bez izlaska iz učionice i tremor pred ono što sledi – ispitivanje profesora, a na temu celokupnog gradiva. Evo me tako, na času fizike, djaci uz poslednje komešanje, usputne udarce, hormonalne eksplozije, zauzimaju svoja mesta, a ja već u klupi, očekujem profesora, očekujem da budem pitana. I neka strašna neprijatnost me obuzima, gledam oko

Pošto je evro? Ne znam i ne pratim, mada bih morao jednom mesečno. Moja osiguravajuća kuća radi sa evrima u dinarskoj protivvrednosti.

Malo mi je muka uvek kad se govori o kursu. Naročito odvratnom mi se čini priča o nekavoj "psihološkoj granici". I sada, zamilsite, Narodna banka svojom monetarnom politikom treba da razbija psihološke frustracije nekih medija. Da, medija, jer se ta besmislica prenosi medijima.

"Kada će kurs evra dostići tu psihološku ganicu od...?" Iza tri tačke su bile razne cifre. Sve su dostizane i prestizane, a narod opet i opet zapadao

Pogrešno:

"Ja, Barak Husein Obama, svečano se zaklinjem da ću izvršavati dužnosti predsednika SAD verno, i da ću svim svojim snagama čuvati, štititi i braniti Ustav SAD".

Ispravno:

"Ja, Barak Husein Obama, svečano se zaklinjem da ću verno izvršavati dužnosti predsednika SAD , i da ću svim svojim snagama čuvati, štititi i braniti Ustav SAD".

Prvi put pogrešno, pred čitavim svetom, drugi put ispravno, samo pred novinarima u Beloj kući.

  Bio je to prekrasan  dan  I nas dvojica smo uzivali u toplom   januarskom suncu   radujuci se sto  sad zivimo blize ekvatoru nego je to bio slucaj u bivsoj nam zajednickoj domovini. Nije to jedina stvar  koja nam  je  postala bliza dolaskom na novi continent...

Jos malo pa cemo imati    inaguraciju novog predsjednika , zapoceo sam temu znajuci da je sem cura u ljetnjim haljinama (nije sexism stvarno) I politika tema  na koju   moj  kolega s faksa uvijek rado pristane.

Nema ti tu  razlike moj prijatelju.  Da, sem naravno novi predsednik zasigurno

B92 vam s ponosom predstavlja dokumentarni film iz dva dela “Sajmište, istorija jednog logora”. U samom centru grada, mesto pored koga svakodnevno prolazimo jeste mesto gde je ubijeno na hiljade Jevreja i Srba, mesto užasnih patnji, smrti i uspomena. Prvi put na B92, istorija jednog od najozloglašenijih logora tokom Drugog svetskog rata. Uz sasvim nove podatke i tumačenja, eksluzivna svedočenja preživelih svedoka, i do sada nikad viđene arhivske materijale.

Ovo je priča o jednom sasvim drugačijem vremenu, priča o ljudima kojih više nema, priča  o jednom zaboravljenom stratištu.

Jucer je Republika Panama postala 54zemlja clanica UN koja je priznala nezavisnost Kosova.  U,  kako se navodi prijateljskom I dugom razgovoru minister inostranih poslova ove juznoamericke drzave obavjestio je kosovskog predsjednika o zvanicnoj odluci svoje drzave da prizna  suverenitet I samim tim I nezavisnost Kosova. Za mnoge ova vijest  nije nikakvo cudo sem mozda za one  koji  I dalje masu ispraznim frazama  o medjunarodnom pravu koje ce Srbiji valda vratiti nazad Kosmet.  Da se razumijemo ne spocitavam ja pravo srpskoj drzavi da se bori za  to isto Kosovo no ova borba

Мислим да је дошло време да мењам место боравка. Нису разлози економске природе, већ једноставно што свакога знам. Добро то дође некада, када хоћу да ми саобраћајна дозвола буде готова за сат времена, што не морам да вежем појас или кад могу да одем у кафану, а новчаник је остао кући.

Оно што ми свакога дана све више смета

Prvi

Srbi i Srpkinje su, u skaldu sa srpskom tradicijom, i ovu novu 2019. godinu dočekali u svojim domovima kraj bogatih trpeza uz srpska nacionala jela i srpsku šljivovicu, kao i na trgovima srpskih gradova, a oni sa dubljim džepom u srpskim restoranima uživajući u srpskim specijalitetima i srpskim trubačima.

Od kada je crkveni julijanski kalendar postao i zvanični državni kalendar, u Srbiji je dozvoljen samo jedan doček nove godine, čime je definitivno ukinuta podela na dve Srbije.

Tačno u ponoć, predsednik Republike se obratio

 Uzbudljiva godina. Neverovatan broj događaja. Lični su uvek jači. Ali ni kolektivni nisu za nezaborav. Neki će ostati upamćeni dugo vremena.