OK, OK, znam da je naslov odvratni izraubovani kliše. Međutim, nekad i klišei savršeno odgovaraju situaciji. Mislim da je to tako u ovom slučaju.

Sačekao sam 48 sata da vidim da li će nam se nebo sručiti na glavu. Nije, pa ko velim 'ajde da napišem koju o (zaista, ne pišem taj pridev olako) istorijskom meču odigranom u subotu 6. septembra 2008. u Jerevanu, Jermenija, u sklopu kvalifikacija za svetsko prvensto u fudbalu 2010. Jermenija-Turska (0:2). No, kao što (nadam se) taj kliše-naslov nagoveštava ovo je sve samo ne tekst o fudbalu.

Izvoznici nuklearne tehnologije (NSG - Nuclear Suppliers Group u daljem tekstu NSG) su odobrili kontroverzni plan SAD da prodaje mirnodopsku nuklearnu tehnologiju Indiji, saopštili su delegati 45 država u subotu (juče). Zvaničnici, koji su se sastali u Beču, su uspeli da prevaziđu neslaganja koja su bila najglasnija iz Austrije, Švajcarske, Irske i Novog Zelanda.

Ovom odlukom NSG, koja je po pravilima grupe morala biti doneta koncenzusom, je, tvrdio bih, otklonjena najveća prepreka da se Indija de facto bez potpisivanja Međunarodnog sporazuma o neširenju atomskog naružanja [Non Proliferation Treaty, u daljem tekstu NPT] primi u eksluzivno društvo nuklearnih sila. Plan još mora biti odobren od američkog Kongresa ali niko ozbiljan ne misli da se to neće desiti.

Zaista je teško proceniti šta će ova odluka zapravo značiti, pre svega za pomenuti NPT, za međunarodne zakone, pa i za balans snaga u regionu. Kao i uvek ima dobrih argumenata na obe strane ali da počnemo, kako je red, od početka.

Šta je zajedničko sledećim naizgled nepovezanim događajima: vojni puč u Grčkoj 1967, otmica i ubistvo Alda Mora 1978, masakr na železničkoj stanici u Bolonji 1980, masakr na Oktoberfestu u Minhenu 1980, neuspešni atentat na papa Vojtilu 1981, potapanje Grinpisovog broda Rainbow Warior 1985. na Pacifiku?

Godinama gledam kako se narod zlopati sa svojim političarima. Kako koju vlast izabere, ona mu okrene leđa i radi po svome, ne za narod već za sebe. Narod vidi zajebao se, izabere drugu vlast, misli ova će biti bolja. Kad ono Q. Nova vlast zauzme kabinete, fotelje, rezidencije, audije, stanove i čitav bogovetni mandat tera po svome. Isto kao prethodna.

Zbog takve vlasti kogod je mogao odcepio se od nas. Već sam skoro i zaboravio ko sve odcepio. Više se od nas odcepilo, nego što nas je ostalo. Čini mi se da je poslednje bilo Kosovo, ukoliko

Ovim pismom koje sam poslao bratancu pre dva-tri dana završavam seriju za početnike. S obzirom da su to samo malo editovana pisma ljudima sa kojima se pišem i pričam, pa po prirodi stvari neke stvari o Turskoj već znaju, stvar nije zamišljena kao detaljni "brifing" o turskoj stvarnosti ali, nadam se, pruža neke osnove, a možda i neko seme preispitivanja.

Draga naša,

naravno da uživamo u našem selu od cirka 600 duša. Da komšija Hasan (lonely donkey rider) ne projaše s vremena na vreme imali bi utisak da živimo u totalnoj divljini (iako su nam prve komšije, koje ne vidimo, na 50-tak metara). No, taj mir je nedavno pokušao da ugrozi Serdar.

Ne znam da li se sećaš, mislim da sam ti pričao o mladom komšiji (po vazdušnoj liniji 500m, a putem jedno 2km), koji me zove "abi" (izraz za starijeg brata), a koji me je svojevremeno ubeđivao da su svi narodi u stvari Turci, i Srbi, i Bugari, i Rumuni, i naravno, to svako zna, Mađari, i Arnavuti, i naravno, Kurdi itd. Svi, svi osim Grka! E oni nisu Turci. (vredi li protivrečiti/ubeđivati?)

Tri teksta koje ću objaviti pod gornjim naslovom će biti prvi tekstovi koji će biti eksluzivno objavljeni na ovom blogu, odnosno prvi koje pre toga nisam objavio na mom (privatnom & nezavisnom) blogu.

To su tri pisma pisana različitim osobama u periodu nešto dužem od godinu dana, a u kojima ih upoznajem sa turskom, pre svega političkom, stvarnošću.

Ovo prvo je prošlogodišnje (jun 2007) pismo prijatelju iz Beograda koga sam upoznao ovde na bodrumskom filmskom festivalu. Pismu je prethodila kratka ali oštra svađa između mene i jedne bodrumske novinarke Ferjal (koja se našim momcima prišljamčila kao krpelj, navodnog intervjua radi i nije im dala da dišu  čitavih pet dana, nepotrebno reći, intervju nikad nije objavljen). Svađa je izbila zbog njenog trovanja teorijama zavere o zaista glupostima (proizvođacima čokolade i keksa Ulker) i mog reagovanja na isto. No, nije bitno... Mislim da pismo stoji i bez ovog objašnenja.

 Sećate li se vica o malom Mujici i njegovom pismenom zadatku ?

"Funkcioneri Srpske radikalne stranke (SRS)   Vjerica Radeta i Petar Jojić posetili su pre nekoliko nedelja Milorada Ulemeka Legiju u Centralnom zatvoru u Beogradu, piše "Blic" pozivajući se na izvor u vrhu policije, prenosi agencija Beta.

Teško žabu u usta naterati!

Danas je, konačno, posle više od 3 meseca nestrpljivog iščekivanja, poznati kineski dramaturg CheYo pojeo žabu!

Iako ga je učitelj  Dji učio da je najbolje žabu progutati odmah, nije bilo nimalo lako. Naime u pitanju je crvenoglava žaba koja je u prošlosti izazivala jake glavobolje

šta treba znati o "iranskoj krizi",
a mejnstrim mediji vam neće reći

Svestan sam da podnaslov može zvučati pretenciozno. Međutim, dok se u alternativnim medijima (uglavnom) u (sajber) svetu još i može naći neko ko kapira "iransku krizu" još nisam naišao na nekog ko piše na jugoslovenskim jezicima da je barem pošteno preneo činjenice, a o razumevanju istih da ne govorimo.