Molim da mi neko otkrije čija je ova idiotska zamisao, 

Zameraju mi moji najmiliji sto u vreme epidemije proliva pisem o korsetu umesto o belom mantilu. Epidemija proliva, izazvana Norovirusom, se javlja u UK svake zime, u manjem ili vecem obimu, kao grip, samo sto ne postoji vakcina, ali postoji pranje ruku (virus se prenosi fekooralnim putem), cemu zahvaljuajem sto, uprkos brojnim bliskim fizickim kontaktima sa obolelim jos nikad nisam i sama dobila, bas kao ni bilo ko od ljudi sa kojima radim. Dozvolite mi da izaberem drugu “belomantilsku” temu – komplementarnu i alternativnu medicinu.

Zahvaljujuci intenzivnom angazovanju princa

Hajmo polako, kao u školi. Što da ne? Redom, lepo, jedno po jedno, da prodiskutujemo sva najčešće postavljana izborna pitanja. Da počnemo ovako.

1. Zašto da glasam kada od toga ništa ne zavisi ?

Izgledalo je kao da smo se jedva oporavili od prošlogodišnje maratonske predizborne kampanje, koja je počela gubitkom dragocenog vremena oko izrade i prihvatanja Ustava, zatim oko samih izbora i tromesečne krize i ucena, koji su predvodili formiranju vlade, kad sad - opet glasanje.
Ljudi i to s pravom kažu - dosta više ili dokle više izbori?

Pedja Starcevic poginuo. Ivica Lazovic ostao dozivotni invalid a njegov napadac danas slobodan covek. Povredjeno na desetine ljudi. Smrkovi, Vodeni topovi, suzavac, Riot police. Hladnoca, strah... 

24. decembar 1996. nije bio kao svaki drugi dan. Za mene, sada kada se osvrnem

Радоје Домановић

РАЗМИШЉАЊЕ ЈЕДНОГ ОБИЧНОГ СРПСКОГ ВОЛА

Код нас има људи са врло великим положајима који ништа не мисле, а у накнаду за то, или можда из других разлога, почео је размишљати један обичан сељачки во, који се ништа не разликује од осталих српских волова. Бог ће знати шта је било да се тај генијални брав одважи на тако дрско предузеће - мишљење, јер се досад доказало да се од тог несрећног заната у Србији само могло имати штете:

- Чиме се поноси мој газда и остали његови суграђани, Срби? Зашто толико дижу главе и с надувеном гордошћу и презрењем гледају на мој род?... Поносе се отаџбином, поносе се тиме што им је милостива судбина доделила да се роде овде у Србији. Па и мене је мајка отелила овде у Србији, и не само да је ово отаџбина моја и оца мога, већ су и моји стари као и њихови, сви заједно, прешли у ове крајеве још из старе словенске постојбине. Па нико од нас волова не осећаше понос због тога, већ смо се ми увек поносили тиме који више терета узбрдо може повући, а ниједан во до данас не рече неком швапском волу: „Шта ти хоћеш, ја сам српски во, моја је отаџбина поносна земља Србија, ту су се отелили сви моји стари, ту су, у овој земљи, и гробови предака мојих.“ Боже сачувај, тиме се ми никад нисмо поносили, то нам ни на ум није падало, а ето се они и тиме поносе.

 

 

Šef crnogorske diplomatije dočekao je svojih pet minuta. Da poput uzoritih polaznika takozvane ruske škole (otud staljinov brk u naslovu) otpiše “staroj dami”. I sve to zbog Rezolucije Ervopskog pralemanta kojom se, između ostalog, traži saradnja crnogorskih vlasti s italijanskim pravosuđem u dovršavanju slučaja šverca cigareta. Kako se radi o istoj

Tekstovi pod ovim naslovom se pišu post festum. Na kraju priče. Ili karijere. Kada se okače kopačke o klin. Međutim, poenta ove storije nije u predviđanju, još manje u proricanju Đukanovićevog političkog trajanja. Možda će on još da igra, možda će , kako je to jedan bivši ministar a sada njegov oponent govorio, da nas još dugo, dugo vodi, ali to ne znači da se

   Mali prilog priči "Kuda ide naše društvo / školstvo / roditelji / deca "

   Branka Blek Rouz šamarala dete 

   ...i, treba li ova vest baš ovako da bude naslovljena ? 

   Treba li suditi ovoj ženi? Prekršajna? Ok? Možda krivična, ipak - striptizeta je u pitanju ?

    Šta će biti sa malim siledžijom koji je, jadan, dobio po tintari ? 

    

Smenjeni direktor Vremena Dragoljub Žarković,  ove nedelje ne misli da se ivica bankrota lista koji on dugi niz godina vodi (a koji upravo zbog uredjivačkih lupinga sve manje ljudi kupuje) nameće kao tema uvodnika. Ne, tema je odbrana drugog lista, koji nije u finasijskoj krizi, pa samim tim Žarković u njemu može da nastavi mirno da tezgari, tema je dakle odbrana Politike od opasne, kako kaže, žene sa bodežom u rukama. Ukratko - od mene. http://www.vreme.com/cms/view.php?id=545996

Letos su na moj mejl nekoliko puta stigla ova dva pisma.

Pisma su pisana na memorandumu Politike, sa sve zaglavljem i casnim obelezjima casnog lista, ali moje sustinsko nepoznavanje kompjutera me sprecava da vam ih ovde zakacim u originalu. Toliko o mom poznavanju Photo Shopa i generalnoj obucenosti za kompjutersku manipulaciju, koja inace dovodi do ocaja i administraciju ovog bloga.

Svejedno, sta nas briga za slike, kad je rec tu.

 

Znaci, pismo jedan: 

 

Београд, 05.07.2007.

 

Поштованa госпођо Србљановић,

 

Имамо