Uz saglasnost autora, objavljujem u celosti otvoreno pismo koje je Jona Tibor, gradjanin Republike Srbije, uputio Ministru spoljnih poslova Jeremic Vuku.

u nadi da ce te mi oprostit sto Vam u svoj svojoj dokonosti i konsekvetnoj dokolici oduzimam dragoceno vreme oseticu se slobodan

Svi me pitaju, da li ću nešto da odgovorim. I da bih "morala" i da je "strašno", pa "kako to može" i "sram ih bilo".

Ne znam šta drugo da kažem nakon gledanja ovog snimka, osim naslovnih reči :) E da, hvala Tzobetu što mi je sa Tihog Okeana poslao ovaj snimak i ulepšao današnji pakleni dan u Srbiji, u kome su me po ko zna koji put vratili sa ulaza jedne ambasade. Danas je 22.08.2007. godine i ja se zajedno sa hiljadama običnih gradjana ove zemlje i dalje ponižavam prikupljajući nenormalnu dokumentaciju da bih dobila običnu vizu.

Jovan Cvijić

Izgleda da ipak nije bio dovoljno temeljan u svojim istraživanjima.

Naime, poznati međunarodni eksperti za ovu oblast Jean Claude Darcheville i DaMarcus Beasley su, na poslednjoj utakmici Zete i Glazgovskih Rejndžersa, pouzdano utvrdili da u Crnoj Gori majmuna - ima. Iako dobro kamuflirane među navijačima Zete, iste su odali karakteristični zvukovi i pokreti, koji nisu promakli kako ekspertima, tako ni novinarima. Eksperti su utvrdili da se radi o relativno poznatoj vrsti tkz. stadionskih majmuna (lat. pan troglodytes stadionicus), koja je, iz raznih razloga, postala relativno retka i ugrožena vrsta u drugoj polovini dvadesetog veka.

Više detalja o ovom neobičnom otkriću možete naći ovde.

Imaju li mladi u Srbiji perspektivu? Odgovor na ovo pitanje/floskulu umnogome zavisi od jedne druge dileme/floskule: ima li Srbija perspektivu? Zato, do odgovora moramo da pođemo obilaznim putem.

Kada je u pitanju naš međunarodni položaj, izgleda kao da se tu, grubo rečeno, nalazimo pred dva puta: jedan su dobro nam "poznate" evroatlanske integracije, a

Grb

Pitam se da li se nekada desilo da jednoj istoj osobi, u vezi iste stvari, predsednik istovremeno da i pomilovanje i odlikovanje?

Evo prilike. Radi se o Maji Stojanović, aktivistkinji Inicijative mladih za ljudska prava u Nišu, koja je osuđena na 10 dana zatvora zbog lepljenja plakata o Srebrenici.

Više o tome, kroz Majino viđenje, možete pročitati kod Zoksa na blogu, ovde, ili na blogu B92, ovde, gde je Jasmina prenela tekst sa Zoksovog bloga.

U poslednjem broju nedeljnika Vreme, medju pismima citalaca, Nebojsa Krstic iz kabineta predsednika Srbije, objavio jedno interesantno iako lapidarno razmisljanje. "Tekst Teofila Pančića na vrlo precizan način dijagnostifikuje jednu od bolesti koje nam je donela digitalna revolucija." pise Nebojsa.  "Blogovština, veb-komentari, forumi, cyber pisma čitalaca i ostale novotarije jesu deo dnevne ponude koja postaje zabava mnogih koji žele da se i njihov glas čuje. Međutim, potreba anonimnog pojedinca da "objasni svoje viđenje sveta & vremena" možda jeste zarazno oboljenje ali svakako nije najteži simptom ove boljke. (Na koncu, ako mogućnost postoji, svako ima pravo da je koristi, zar ne?) Čak ni skrivanje iza pseudonima nije najgora stvar. Ono što je tu zaista zastrašujuće jeste pojava (naročito izražena na najizvikanijim veb-adresama) organizovane harange na neistomišljenike. Tu se mogu sresti desetine zabrađenih autora koji, po dogovoru, sistematski obrađuju pojedinca služeci se najružnijim izmišljotinama, poluistinama i falsifikatima. Džaba vam je da se branite, objašnjavate i ispravljate, maskirani gang će vas šutirati i gaziti u mračnom tunelu bloga, sve vrišteći i kezeći se. Ne veruje ko nije osetio na svojoj koži. » zavrsava svoj kratak i jezgrovit nastup savetnik za medije predsednika Tadica.Jednu svetski izuzetno rasprostranjenu medijsku pojavu, kojom ozbiljno interesuje stotine miliona ljudi sirom planete, ukljucujuci i filozofe, umetnike, ekonomiste i ozbiljne predsednike ozbiljnih drzava, Nebojsa jednostavno diskvalifikuje kao « bolest ». Ovo je svakako neobican pristup temi, posebno kada dolazi od strane drzavnog funkcionera placenog da se strucno bavi medijima i reklo bi se jedna dosta pausalna i zbunjuuca procena, koja kao da ne govori previse o problemu samom, koliko o ozbiljnosti pristupa samog autora. Ali, i to je legitimno. Niko, pa ni drzavni sluzbenik, nije zakonom obavezan da impresionira inteligencijom, kada odluci da se oglasi u javnosti.

Iran

-- sa Vikipedije

Baš mi je drago što nisam u Iranu, pa da ajatolah Al Hamnei ima ustavno pravo da se meša u poreski sistem, stavljajući veto na mišljenje ekonomskih eksperata u vladi...