Mi smo porodica razudjenog tipa. Doduše, koliko do onomad, mereno roditeljskim aršinima neosetljivim na vreme kao takvo, bili smo prilično zgusnuto naseljeni. Bila su to lepa vremena kada su deca bila ono što ta reč i znači, sve dok nisu bez pitanja porasla i prema njihovim shvatanjima odrasla. Nije da ja to ne shvatam, nego mi je prosto neverovatno da neko ko se, do koliko prekjuče, teturao izmedju stolice i komode, pokušavajući

Ovih dana sam sticajem okolnosti bila u drustvu ljudi koji imaju svoje originalne ideje i koje su sa ovih prostora uspeli da ih proguraju daleko u belom svetu. Svi su ostavili izuzetan utisak na mene i inspirisali me da vam ispricam jednu pricu koja datira iz vremena nekadasnje Jugoslavije.

Proslo je nekoliko godina od Titove smrti, osamdesete se zahuktavaju, na radiu je cesto Majkl Dzekson i      " Bili Dzin ", nose se podvrnute farmerke i starke svih boja.
U to vreme, poneko dolazi u posed cuda tehnike nazvano Spektrum. Pojavljuju se igrice, vreme je Pakmena, drugara

IMDb

Kada sam prvi put pogledao trejler za dokumentarni film “Houston, we have a problem”, pitao sam se: kako je moguće da baš ništa nisam čuo o Jugoslovenskom svemirskom programu (JSP)? Da se pored svih onih sajtova koji su “otkrivali” Titove “mračne tajne” ili nuklearne programe ne provuče najveća od svih tajni – JSP.

Na današnji dan pre 25 godina, Tim Berners-Lee je omogućio javni pristup prvom World Wide Web (WWW) serveru i načinio Internet dostupan i ljudima koji nisu računarski stručnjaci. Iz tog razloga neki ovaj datum slave kao Dan Internauta (Internet - "astronauta").

Naravno da Web nije nastao u jednom danu i da je bilo potrebno još neko vreme da WWW tehnologija postane besplatno dostupna svima no ja bih se ovde bavio jednom drugom pričom ... Kako i kada je Web došao na ove prostore.

WWW nije isto što i Internet. Web je samo jedan od Internet servisa te da bi ova tehnologija mogla da se "uvede" i kod nas bilo je potrebno da imamo Internet. Ali avaj, SR Jugoslavija je u to vreme bila pod sankcijama UN i zvanično smo bili "isečeni" od ostatka informatičkog "globalnog sela". To nas naravno nije sprečilo da "švercujemo" razne Internet sadržaje uz pomoć naših ljudi širom belog sveta. Kako se ovo radilo pogledajte u sjajnom dokumentarcu "1 Internet, 3 domena, 4 države" koji je nedavno emitovan povodom 20 godina zvanične istorije Interneta u Srbiji.

ВИРТУЕЛНО ПРАВО НА ГРЕШКУ

Како одвојити децу од компјутерских игрица? Велика дилема која мучи психологе, родитеље, педагоге... Говоре и пишу о томе, забринуто климају главама и врате се да читају новине и гледају телевизију у којима су слични садржаји, само разрађенији и гламурознији, и забрањени за младе. Разлика је у томе што су игрице директније и што активирају дете које «осваја» многобројне  нивое, док родитељи уздишу над «судбинама» главних јунака у 36. наставку популарне серије.

Овај текст је наставак дискусије на теми изнетој на Сунце прошлог лета у овим текстовима КЛИК и КЛИК.

Шта смо тада имали: једну моју радикалну идеју о драстичном унапређењу пољопривреде и суштинско преоријентисање Света на соларну енергију, те друштвено-економске имликације такве трансформације. Из дискусије која је уследила смо научили много тога о економским, техничким и технолошким изазовима који би стојали на путу, али ништа што би суштински оборило ту идеју или понудило бољу алтернативу.

Шта се у међувремену дешавало?

Као прво уметник наслика позадину па ево наше: ово је већ девети месец за редом како се бележе рекордне температуре за период од годину дана. Не мора ништа да значи, али је прилично занимљив тренд у контексту ове приче.

Као друго, цена нафте је наставила да пада и отишла испод 30 долара, а постало је јасно да ће цена остати на ниском нивоу дуже време, да није само обарање руку Саудијаца и Амера поводом удела на тржишту и завртање руке Русији. Инвестиције у обновљиве изворе енергије су претекле инвестиције у фосилна горива по први пут. Продаја хибриних и електричних аутомобила је почела да опада, највероватније јер су под условима јефтине нафте конвенционална возила на бензин поново постала веома примамљива. 

Kad nas je onomad strefila "Tamara" (to je onaj ciklon koji nam je doneo "hiljadugodišnje" poplave) društvene mreže su se "usijale" od raznih teorija zavere, počev od HAARP-a, preko chemtrails "zaprašivanja", pa sve do sukoba belih i crnih magova oko prevlasti nad "srBskim energeCkim poljima". "Presudu" je donela naša politička elita i za sve na kraju bi kriv sam Gospod Bog.

U ponedeljak, dvadesetog juna, leta Gospodnjeg 2016. nad prestonicom naše "nebeske" Srbije, desio se još jedan dogadjaj (po prvi put u novijoj istoriji ... ali stvarno). Ovako je na satelitskom snimku izgledalo formiranje super-ćelije ...

A šta je super-ćelija? E pa to je ono što u Americi izaziva tornada. Mi smo još i dobro prošli pošto konfiguracija našeg terena nije takva da nas tornada vole (mada je u Pančevu primećena "tromba" a.k.a "pijavica"). Doduše grad je napravio lom po mestima gde je nevreme prošlo ali prave nevolje su zadesile naše komšije gde je super-ćelija skupljala dodatnu snagu i na kraju stigla do bratske Rusije (i posle čik da neko kaže da mi nikada u istoriji nismo bombardovali Ruse!)

... ili što bi stari Latini rekli "Ploviti se mora, živeti (baš i) ne"

Skoro tri četvrtine površine planete na kojoj živimo je prekriveno vodom. Zato nije ni čudno što je ljudsko biće od davnina koristilo mora i okeane za transport dobara sa udaljenih tačaka poznatog im sveta. Jedna od prednosti pomorskog transporta je što nije bilo potrebno graditi puteve i pruge, probijati nepristupačne planinske vence pa čak ni obezbedjivati energiju za pokretanje prevoznog sredstva (dugo se za to koristila snaga vetra) a količina robe, koju je na ovaj način moguće transportovati, u poredjenju sa ostalim vidovima transporta, čini pomorski transport najjeftinijim.

Medjutim, za razliku od putovanja kopnom, gde najveća greška koju možete načiniti jeste da skrenete pogrešno na nekoj raskrsnici i da time produžite vreme provedeno u putu (što naravno takodje može da bude nezgodno ako ostanete bez goriva), putovanje morem u pogrešnom smeru može lako da dovede do nesreća koje mogu imati mnogo šire posledice po okolinu (npr. izlivanje nafte iz nasukanih tankera ili prekid podmorskih komunikacionih kablova koji povezuju kontinente)

Iz tog razloga se pomorskoj navigaciji posvećuje mnogo veća pažnja nego kopnenoj a ovaj tekst će pokušati da pruži samo maleni uvid u izazove koje navigacija morima i okeanima nosi.