Portal B92 sa autorkama Pescanika ubrzano radi na tome da se citav sajt pescanik.net preseli ovde, u "sigurnu kuću". U medjuvremenu, kao što sam rekla, svoj blog ponovo aktiviram sadržajima čiji su autori saradnici Pešcanika. Danas objavljujem pismo autorki i dva teksta - Nikole Samardžića i Petra Lukovića. S jednom napomenom - pescanik.net čine tekstovi, ali ne i komentari čitalaca. Blogerski način komunikacije, posebno onaj koji se može zateći kod mene, nije prihvatljiv svakome. Molila bih vas da diskusiju vodite na primereni način i da budete pristojni prema gostima.

Hvala.Blogerka

Vrlo često sanjam isti san. Zatičem sebe u školskoj klupi, onoj gimnazijskoj i vrlo konkretnoj, uoči časa neprijatne nauke koju nikada do kraja nisam savladala. Zatičem se u trenutku kada mali odmor još uvek traje, ono neko mini rasulo, bez izlaska iz učionice i tremor pred ono što sledi – ispitivanje profesora, a na temu celokupnog gradiva. Evo me tako, na času fizike, djaci uz poslednje komešanje, usputne udarce, hormonalne eksplozije, zauzimaju svoja mesta, a ja već u klupi, očekujem profesora, očekujem da budem pitana. I neka strašna neprijatnost me obuzima, gledam oko

Pošto je evro? Ne znam i ne pratim, mada bih morao jednom mesečno. Moja osiguravajuća kuća radi sa evrima u dinarskoj protivvrednosti.

Malo mi je muka uvek kad se govori o kursu. Naročito odvratnom mi se čini priča o nekavoj "psihološkoj granici". I sada, zamilsite, Narodna banka svojom monetarnom politikom treba da razbija psihološke frustracije nekih medija. Da, medija, jer se ta besmislica prenosi medijima.

"Kada će kurs evra dostići tu psihološku ganicu od...?" Iza tri tačke su bile razne cifre. Sve su dostizane i prestizane, a narod opet i opet zapadao

 

autor:Jasmina Lekić

Vest da je umro Bogdan Tirnanić zatekla me na ulici.U stvari, poruka : sad je javila Dara, umro Tirke.

Ma koliko se znalo da je dugo i teško bolovao, smrt Tirketova me je jako pogodila.

Iz mnogo, mnogo razloga.

Odrasli u istom kraju, poznajemo se iz detinjstva.

Išli u Desetu beogradsku na Brdu, samo

Alexandar Lambros

 

   Ovi novogodošnjo-božićni blagdani koji, evo, prođoše, jedino su doba godine kad sebi dozvolim da provedem dane i noći u jednoj aktivnosti koja mi, u redovnim okolnostima, inače izaziva osećaj greha pa i stida. Ah, ne, nije to! Radi se o danonoćnom šaltanju TV

Заврши се и прва међународна "Операција Тријумф". Гледали смо учеснике из 5 или 6 земаља, зависи из ког угла посматрате Р. Српску.

У финалној вечери смо доживели и то да један од водитеља каже и забрањену реч. Стекао сам утисак гледајући гала вечери понедељком да водитељи пар сати пред сваки наступ себи стално понављају : "Немој

 

Čovek je razumno biće. On ustaje ujutru da krene na posao. Kupa se vodom koju zagreva struja, iako već deceniju i duže ne moramo da trošimo struju u ove svrhe. Tu je i sapun sa reklame, koji bi bio duplo kvalitetniji i zdraviji da je novac kompanije utrošen na marketing iskorišćen za unapređenje tehnologije kojom se proizvodi. Zatim čovek odlazi na posao automobilom koji već 20 godina ne

Pre neki dan dobijem na fejsbuku poziv da se uključim u grupu "Dobre stare devedesete" ili tako nekako. Akcenat grupe je na dobroj neponovljivoj muzici iz tog perioda. Odem da vidim grupu, pomislih verovatno je pisano sa cinizmom. Kad malo morgen, što bi rekao najvažniji režiser 90ih godina prošlog veka. Ljudi se stvarno sa setom sećaju "velikih hitova" iz tog perioda.

Za mene su devedesete sinonim ukradenih godina, najlepših godina, koje su nam ukrali razni džukci i kvazi patriote. Ratovi, sankcije, porazi, piramidalne banke, pljačke, bombardovanje, zatvorena zemlja, Ivan Gavrilović

1. Social networks

 

Nedavno