Рекао сам већ у једном коментару на неком од претходних постова да не бих о Биљани Србљановић.
И не бих.

 

( „Ноћ музике" - концерт Колибрија и Симфонијског оркестра РТС на Ташу уз присуство 15000 људи у публици 1. септембра 2017.)

ЛИНК

 

Pa dobro, šakali i hijene iz Kurira i sestrinskih tabloidnih ustanova za hajkanje i medijske masakre opšteg tipa malo su se preigrali. Nije im prvi put, daleko bilo. 

02.11.2013. KURIR: OTVORENO PISMO KARDIOLOGA: Ognjanovići, dajte pare za spas druge dece!

03.11.2013. KURIR: Ceca i Sergej: Ognjanovići, imajte razuma, pomozite bolesnima!

04.11.2013. "KURIR PITA: Koliko je koštalo lečenje male Tijane Ognjanović?"

05.11.2013. KURIR: Ognjanovići, pomozite ovoj devojčici: Anđeli se prekida lečenje, porodica ostala bez novca!

08.11.2013. KURIR: Ognjanovići, ubili ste humanost!

09.11.2013. KURIR: JAVNOST SLOŽNA: Ognjanovići, dajte pare bolesnoj deci

10.11.2013.  KURIR: Apel javnosti: Prebacite malione za lečenje mališana
Ognjanovići, ove mališane je moguće spasti novcem za Tijanu!

12.11.2013. KURIR: Trifunović otkrio istinu o milionima
SERGEJ: Nebojša Ognjanović nije hteo da preusmeri novac za bolesnu decu!

I današnji naslov:

KUIRIR: Ognjanovići u policiji na saslušanju!

Letos su na moj mejl nekoliko puta stigla ova dva pisma.

Pisma su pisana na memorandumu Politike, sa sve zaglavljem i casnim obelezjima casnog lista, ali moje sustinsko nepoznavanje kompjutera me sprecava da vam ih ovde zakacim u originalu. Toliko o mom poznavanju Photo Shopa i generalnoj obucenosti za kompjutersku manipulaciju, koja inace dovodi do ocaja i administraciju ovog bloga.

Svejedno, sta nas briga za slike, kad je rec tu.

 

Znaci, pismo jedan: 

 

Београд, 05.07.2007.

 

Поштованa госпођо Србљановић,

 

Имамо

Da, u pravu je bio advokat Srdja Popović, kada je 2006. godine na tribini o knjizi "Tišina o Aberdarevoj" Zorana Janića, koji je dobio godišnju nagradu NUNS-a "Dušan Bogavac" za novinarsku etiku i hrabrost, rekao da je u toj knjizii ne samo razotkriven mehanizam jednog zločina, nego i genetski kod zločinačke države, njen DNK. 

Popović

U poslednjem broju nedeljnika Vreme, medju pismima citalaca, Nebojsa Krstic iz kabineta predsednika Srbije, objavio jedno interesantno iako lapidarno razmisljanje. "Tekst Teofila Pančića na vrlo precizan način dijagnostifikuje jednu od bolesti koje nam je donela digitalna revolucija." pise Nebojsa.  "Blogovština, veb-komentari, forumi, cyber pisma čitalaca i ostale novotarije jesu deo dnevne ponude koja postaje zabava mnogih koji žele da se i njihov glas čuje. Međutim, potreba anonimnog pojedinca da "objasni svoje viđenje sveta & vremena" možda jeste zarazno oboljenje ali svakako nije najteži simptom ove boljke. (Na koncu, ako mogućnost postoji, svako ima pravo da je koristi, zar ne?) Čak ni skrivanje iza pseudonima nije najgora stvar. Ono što je tu zaista zastrašujuće jeste pojava (naročito izražena na najizvikanijim veb-adresama) organizovane harange na neistomišljenike. Tu se mogu sresti desetine zabrađenih autora koji, po dogovoru, sistematski obrađuju pojedinca služeci se najružnijim izmišljotinama, poluistinama i falsifikatima. Džaba vam je da se branite, objašnjavate i ispravljate, maskirani gang će vas šutirati i gaziti u mračnom tunelu bloga, sve vrišteći i kezeći se. Ne veruje ko nije osetio na svojoj koži. » zavrsava svoj kratak i jezgrovit nastup savetnik za medije predsednika Tadica.Jednu svetski izuzetno rasprostranjenu medijsku pojavu, kojom ozbiljno interesuje stotine miliona ljudi sirom planete, ukljucujuci i filozofe, umetnike, ekonomiste i ozbiljne predsednike ozbiljnih drzava, Nebojsa jednostavno diskvalifikuje kao « bolest ». Ovo je svakako neobican pristup temi, posebno kada dolazi od strane drzavnog funkcionera placenog da se strucno bavi medijima i reklo bi se jedna dosta pausalna i zbunjuuca procena, koja kao da ne govori previse o problemu samom, koliko o ozbiljnosti pristupa samog autora. Ali, i to je legitimno. Niko, pa ni drzavni sluzbenik, nije zakonom obavezan da impresionira inteligencijom, kada odluci da se oglasi u javnosti.

Večeras sam gledao Utisak nedelje. Jedan od gostiju je bio i g. Teofil Pančić. Taj naočiti gospodin je ponovo, u svom stilu, osuo paljbu po forumima i blogovima. Ovoga puta ne samo po onima koji skriveni iza nika pišu, nego i po medijskim kućama koje to omogućavaju. Kućno vaspitanje mi ne dozvoljava da ponovim sve ono što je g. Teofil rekao. Ilustracije radi, biće dovoljno samo da navedem da je tu vrstu pisanja nazvao verbalnim prolivom.

Biljana Srbljanović, popularna dramska spisateljica, optužila je sinoć vrh Demokratske stranke da ne želi da se otkrije politička pozadina ubistva Zorana Đinđića iz ličnih političkih interesa. Optužbe su iznete sinoć na društvenoj mreži Tviter.

Na optužbe Biljane Srbljanović na Tviteru odgovorila je potpredsednica DS Jelena Trivan, a podržali su je potpredsednica Skupštine Srbije Gordana Čomić i ministar Oliver Dulić.

Od svih tradicionalnih medija koji su nekada bili slobodni, pa čak i opozicioni, preživelo je svega par uporišta nesputane pisane reči. Tu se, na razmeđu između tradicionalnog i novog medija, nekako zatekao i ovaj naš Blog B92. Iznenađeni? Iako kuća B92 odavno više ne može da se pohvali da je bastion medijskih sloboda, ostala je ova okućnica u kojoj autori mogu da objave šta god požele, bez prethodnog odobrenja uredništva ili "menadžmenta".

Listovi poput Danasa, nedeljnika Vreme i Vranjskih još uvek nekako odolevaju naletima "cenzure tržišta" i "dobronamernih sugestija" iz Nemanjine 11. A koliko dugo će izdržati ne zavisi toliko od nas čitalaca koliko od moćnih oglašivača čiji krupni poslovni interesi idu ruku pod ruku sa političkom agendom najmoćnijeg među nama.

Sloboda one javne reči koja nije u saglasju sa politikom stranke na vlasti, pre svega se preselila na nezavisne internet portale i self-hosted blogove. Na njih je nemoguće uticati "soft power" metodama jer ne primaju političke naloge i nemaju velike troškove održavanja skupe emisione opreme ili štampanja tona i tona papirnih izdanja. Zbog toga se pribeglo čvršćim metodama u nameri da se i njima stavi čizma za vrat -- kao što su hakerski napadi u slučaju Peščanika i CINS-a, pretnje iscrpljujućim tužbama kojima su bili izloženi Autonomija.info i autori Psihopatologoije, ili besomučna maltretiranja različitih inspekcija kojima su iznurivane Južne vesti.

Milan Nikolić

Polemika sa delom Emira Kusturice "Smrt je neprovjerena glasina".

Izdanje: Kompanija Novosti (a ko bi drugi?) 2010.

" To je kao da zaranjate u okean starih i poznatih predrasuda u njihovoj poetskoj varijanti.Kao da sedite pored kamina u Koštuničinom salonu i uz pucketanje vatre, slušate isto, samo prevedeno na salonski

ili:

(proradio b92.fm čerez kojeg su mnogi blogeri/ke dobili prezime "92", čerez kojeg smo svi menjali šifre i čerez kojeg se razvio popriličan dijalog "o svemu i svačemu" na blogu)

Meni se sviđa, (ali to nemojte uzimati za ozbiljno meni se mahom sviđaju sve novotarije sa interneta i na istom), ima mnogo dobre muzike, različitih sadržaja, onoliko koliko sam uspela da razumem koje su mogućnosti