Od "Parade ponosa" pa na ovamo, Jelena Karleuša je veoma zaintrigirala domaću javnost a mene lično prijatno iznenadila svojim liberalnim stavovima. Stala je sasvim otvoreno i hrabro u odbranu prava LGBT populacije, usprotivila se nasilju i angažovala u pisanju čitljive kolumne u "Kuriru". Gostuje u najgledanijim emisijama srpskih TV stanica i zaista se trudi da poruka o nenasilju

Digla se velika galama ovih dana oko pravih i lažnih (engl. fake) naloga nekih od naših političara i drugih poznatih ličnosti na Twitteru. O tome pišu novine, govori se na televiziji, diskutuje i na samom Twitteru. Međutim, ne znam da li je dovoljno pažnje posvećeno pravilima koje sam Twitter propisuje, a koje prihvatate samim otvaranjem naloga na ovom servisu.

AleXandar Lambros

Ovih dana me mnogo živcira taj sveprisutni rasizam u srpskom medijskom prostoru. Šta to nije u redu sa žutom guzicom, da vas pitam? Sve su vam dobre, samo vam žute nisu po volji?

Od četiri guzice koje je srpska diplomatija strateški odredila za redovno ljubljenje, mi mahom cmačemo samo one WASP (white anglo saxon protestant). Da ih makar cmačemo, već ih pošteno, temeljno, duboko, tongue in rimingujemo. Čak i one indijanske (crnogorske, bivše jugoslovenske republike makedonske) redovitije celivamo. I nije ni čudo što su se Kinezi osetili zapostavljeni i diskretno nas pokovali po ramenu - „A mi? Kad ćete nas? Evo pustili smo vas, nismo hteli da dosađujemo ... Sad je prilika da nas cmoknete u bulju, bitno nam je da znamo da smo još uvek frendovi, prihvatili bismo i poke na fejsbuku al je on kod nas zabranjen".

 

Moj jučerasnji blog izazvao je pažnju i polemiku. U njemu sam se, verujem, na korektan način bavila pitanjem kako mediji tretiraju slucaj saobraćajne nesrece ministra policije, a u svetlu strahovito velikog broja smrtnih slučajeva u saobracaju, potpunog odsustva saobraćajne bezbednosti i transparentnosti rada ministarstava, posebno upadljivo odsustvo postavljanja važnih pitanja na koje gradjani imaju pravo.

Požalila sam se na neizlazak na naslovnoj stranici portala, a u medjuvremenu smo, sasvim korektno, stigli i do stranice sa vestima, dok se na naslovnoj nalaze

 Silovanje postoji.

Roditelji su nas vaspitali da ne lažemo i da je foliranje nešto loše. Kasnije smo saznali da je istina širi pojam od onoga što smo naučili kao deca. Saznali smo i šta je to izvrtanje činjenica, a da su najveći majstori za takve radove upravo oni koje na izborima biramo da nas predstavljaju. Problem u Srbiji je što se najčešće izvrću činjenice koje

U Belorusiji gde se sada nalazim, uglavnom nema jakih organizovanih neformalnih grupa koje sebi daju za pravo da tuku one koje im se ne sviđaju. Prema rečima mojih sagovornika, grupe koje postoje su suviše male i (za sada) ne baš preterano organizovane. Kažu da su delovi policijskih jedinica i KGB (i dalje postoji) veoma dobro obučeni da brzo i

* UPOZORENJE RODITELJIMA

ovaj video klip moze biti nepodoban za maloletnike.

(Htela sam stvarno malo da odmorim od svega ovoga, ali ja ne umem da se isključim pa to ti je.)

 

Otvoreno pismo,

Pomoćniku ministra kulture za medije Nataši Vučković, ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću, ministarki pravde Snežani Malović, ministru za rad i socijalnu politiku Rasimu Ljajiću.

Dugo sam razmišljala da li da napišem blog na temu serije Otvorena Vrata koju uskoro planiramo da snimamo. Imala sam razloge za i protiv i ipak su prevagnuli oni za, najpre praktične prirode jer ne mogu da postignem da odgovorim zainteresovanima iz celog regiona na sva pitanja. Pokušaću to, ovde, gde se osećam kao da su mi vrata otvorena. 

TV serija OTVORENA VRATA snimana je i emitovana u dve sezone, '94 i '95 godine i predstavljala je svojevrsnu kritiku posrnule srpske kulture i političke scene devedesetih godina, kroz jednu građansku ali sasvim neobičnu porodicu. Uprkos tome, premijerno je emitovana je na Prvom programu RTS, u udarnom terminu. Ovo ističem, jer nema te osobe koja je živela u Srbiji tada a koja se ovoj činjenici nije čudila.