Tokom poslednjeg krvoprolića u Gazi sam bio u Srbiji. Usled nemanja smislene internet konekcije nisam se osećao dovoljno informisanim (TV? Novine? Are you kidding?) da bih pisao o tome tada, niti sam mogao da se uključim (opet smisleno) u diskusije na blogu. Ono što je bolo oči je da niko u medijima nije "pokupio" sličnost situacije pre napada na Gazu sa situacijom koja je prethodila izraelskoj invaziji na Liban 1982. No, da bi se to primetilo mora se: 1) znati novija istorija Bliskog istoka i 2) biti imun na histeriju koja ljudima privremeno blokira moždanu sivu masu pri pomenu terorizma i/ili u ovom slučaju Hamasa. Ta vrsta ljudi je tada sedamdesetih i osamdesetih, pretpostavljam, doživljavala epileptične napade na pomen Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO). Doduše ne u nas, tada smo je (kao država) nekritički podržavali. Govorim o vrsti ljudi - binaroidima. Istorija učiteljica života? My ass...

Naravno, nisam u pravu kad kažem niko. Primetili su retki intelektualci i još ređi novinari, koji imaju pristupa mejnstrim medijima koliko prase džamiji ili sinagogi for that matter. Jedan od prvih je Norman Finkelstin (Finkelstein, dakle, moglo bi i Finkelštajn), čiji sam članak, star nešto manje od mesec dana, preveo.

           Moja majka je ponajviše zalužna što je ideja normalnosti za mene od najranijeg detinjstva bila u potpunosti obesmišljena. Ona to nije uradila namerno, verujem da nije razmišljala o tome što je govorila, ali je suviša često koristila tu reč - normalno i meni je to bilo dovoljno da shvatim da ona ima toliko široko značenje, da ga uopšte i nema, tj. da je neupotrebljiva. „Da li je normalno da ne namestiš krevet?" (Ni

Alexandar Lambros

U blogu Punoća kosmičkih zbivanja pomenuo sam slučaj Dragulj Medine, taj besprizorni pokušaj islamizacije društva i uvođenja cenzure pod plaštom multikulturalizma, i slučaj Mišela Uelbeka, čuvenog francuskog

NNN in association with Biljana FN proudly presents Teodora as teodorakaze (herself) in Jezik, pusenje & equality of sexes.

Već neko vreme imam idejicu da postavim temu u vidu "blanko teksta" gde bi blogeri koji su u potpalublju, a imaju želju da budu vidljiviji mogli da postave link na svoj tekst (bez blama!), nešto slično kao što je već par puta bilo (poslednji put Unf, nešto pred Novu godinu), s tom razlikom da domaćin bloga (u ovoj slučaju ja) ne kopa sam, ili da

Starijeg brata iz dvorišta zamolio sam da ne parkira na sredinu parkinga pred kućom kako bi mogli drugi ljudi da parkiraju na moje mesto, jer nemam kola, a u ulici je gužva zaista. Pošto mu taj koncept nije bio jasan, pokušao sam jezikom koji razume: Ja sam mešao beton za to, ja sam tovario šljunak, i bar ta polovina je moja, prosto ne parkiraj na nju.

I, kako to već biva kada jedinka bude spoljnim nadražajem pokrenuta, moj brat je počeo da prolazi fazu po fazu. U prvoj fazi pokretanja odbrambenog mehanizma, a ipak preskočivši češanje o banderu i zapišavanje sve četiri

AleXandar Lambros

Cosmotaliban

 - 60 godina dokumenata, događaja, promena, napretka, prepreka, rezultata, postignuća, izbegavanja, kršenja, podsećanja, učenja o tome koliko i kako su ljudska prava - važna -

Danas. 10.12., obeležava se Dan ljudskih prava jer je 10.12.1948. usvojena Opšta deklaracija o ljudskim pravima u UN, čiji se tekst na engleskom i srpskom može pročitati na sledećim internet stranicama :

"Universal Declaration of Human Rights"

"Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima" 

Tako je počelo, neposredno posle II svetskog rata, a nastavilo se u Helsinkiju usvajanjem Završnog akta tadašnjeg KEBS-a (danas OEBS-a, ili OSCE) koji smo i predlagali i glasali za njega. O ženskim pravima, (naravno kasnije) ,kako i koliko, može se pročitati na internet stranici "Globalizacija"

...Velika zahvalnost blogeru Kazezoze na odvojenom vremenu i sugestijama...

Opisujući...Claude Lévi-Strauss

"apsolutni , sveobuhvatni, nepomirljivi karakter dileme u koju je, po njegovom sopstvenom osećanju,

bilo zatvoreno čovečanstvo